Risedronska kiselina (INN) ili natrijum risedronat (USAN, trgovačko ime: Actonel) je bisfosfonate korišćen za ojačavanje kostiju, tretman i prevenciju osteoporoze,[3] i tretman Pagetove bolesti.[4] Njega proizvode i prodaju Warner Chilcott i Sanofi-Aventis.

Risedronska kiselina
IUPAC ime
(1-hydroxy-1-phosphono-2-pyridin-3-yl-ethyl)
phosphonic acid
Klinički podaci
Kategorija trudnoće
  • AU: B3
  • US: C (Mogući rizik)
Način primeneOralno
Pravni status
Pravni status
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost0.63%
Vezivanje proteina~24%
Metabolizamneznatan
Poluvreme eliminacije1.5 časova
IzlučivanjeRenalo i putem fekalija
Identifikatori
CAS broj105462-24-6 ДаY
ATC kodM05BA07 (WHO)
PubChemCID 5245
DrugBankAPRD00410
Hemijski podaci
FormulaC7H11NO7P2
Molarna masa283.112 g/mol[1][2]
  • OC(Cc1cccnc1)(P(=O)(O)O)P(=O)(O)O

Doziranje

уреди

Risedronat se uzima oralno, obično 5 mg dnevno ili 35 mg nedeljno. Poznato je da ako se risedronat zadržava u ezofagusu, da to može da dovede do čira ezofagusa. Iz tog razloga se preporučuje da se risedronat uzima sa telom u uspravnoj poziciji, sa čašom vode. Risedronat je slabo apsorbovan kad se uzima sa hranom, tako da se preporučuje da se hrana i piće osim vode ne uzimaju u toku 2 sata pre i 30 minuta posle uzimanja risedronata. Ovaj lek brže prolazi kroz jednjak, i njegova hemijska struktura takva da dovodi do gastrointestinalnih nuspojava u manjem stepenu nego drugi lekovi u ovoj klasi. Njedove instrukcije za doziranje ukazuju da se risedronat može uzimati sa manje vode nego drugi lekovi iz iste grupe.

Risedronat je isto tako dostupan kao 75 mg tableta koja se uzima u dva konsekutivna dana svakog meseca (2CDM) da bi se optimizovala doslednost upotrebe. Ova formulacija je studirana u proizvoljnim, dvostruko-slepim, paralelno grupisanim, multinacionalnim istraživanjima na grupi od 1229 post-menopauznih žena obolelih od osteoporoze.[5]

Kontroverzije

уреди

U Januaru 2006 P&G i njihov marketinški partner Sanofi-Aventis su podneli sudsku prijavu zbog neistinitih tvrdnji u oglašavanju Bonive po osnovi Lanhamovog zakona protiv rivalskih proizvođača lekova Roš i GlaksoSmitKlajn.[6] Proizvođači Bonive, rivalskog bisfosfonata, su bili optuženi u prijavi prouzrokovanjem "ozbiljnog javnog rizika po zdravlje“ zbog misreprezentacije naučnih nalaza. U sudskoj odluci od 7. Septembra 2006. U.S. distrikt sudija Paul A. Crotty je odbacio P&G-ov pokušaj sudske zabrane. P&G je kritikovan zbog pokušaja da "očuva svoju tržišnu poziciju putem klevetanja Bonive". Sudija Crotty je napisao da "Roche ima pravo do odgovori sa svojim sopstvenim podacima, pod uslovom da su oni istinosno i precizno prezentirani".[7]

2006. godine P&G je bio suočen sa kontroverzijom vezanu za njihovu upotrebu kliničkih ispitivanja koja su obuhvatala risedronat: vesti i diskusije).

Nuspojave

уреди

Zajedno sa drugim bisfosfonatnim lekovima, risedronat se veruje da je povezan sa retkom nuspojavom osteonekrozom vilice, koju često prethode dentalne procedure što obuhvata traumu kostiju.

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  2. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  3. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 61. Agents affecting mineral ion homeostasis and bone turnover; Bisphosphonates”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  4. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781744431. 
  5. ^ Frampton JE.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2011).Drugs&Aging. . 26 (4). 2009: 355—362. doi:10.2165/00002512-200926040-00006.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ „P&G Press statement”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2011. г. Приступљено 14. 04. 2010. 
  7. ^ „NY fed judge finds promotions for bone drug Boniva are fair Associated Press, 7 Sept 2006”. Архивирано из оригинала 24. 04. 2019. г. Приступљено 14. 04. 2010. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди