Јаворје (Власотинце)
Јаворје је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. био је 1 становник (према попису из 2002. био је 1 становник).
Јаворје | |
|---|---|
.jpg) Јаворје | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Власотинце |
| Становништво | |
| — 2011. | 1 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 56′ 05″ С; 22° 14′ 34″ И / 42.934833° С; 22.242666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1057 m |
.svg)  Јаворје Јаворје на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | VL |
Назив Јаворје је село добило је према дрвету јавору од кога су прављене гусле, као народни инструмент за музику. Село Јаворје је веома старо насеље, још из средњег века. У овом делу власотиначког краја се копала руда још под Турцима и тако су се досељивали рудари и ту се настанили са својим породицама.
Историја
уредиНеке породице су се у бекству пред Турцима склањале у овај непроходни планински шумовити крај. Сматра се да су Делиманци из Крушевца најстарија породица у Јаворју. Ту су се настанили приликом бекства од Турака. Куртинци су се доселили из Дарковца.
Становништво
уредиСтановници и њихова деца су били веома сиромашни. У селу као и читавом крају се живело бедно, и у околним селима Преданча, Златићево, Јаковљево и Равни Дел. Имање се стално делило и ситнило тако да није било места за проширење породице. Ипак су поједине породице у ХХ веку имале многобројно потомство. На пример, Петковићи су имали десеторо деце. Десето дете је крстио изасланик председника Тита у бившој социјалистичкој Југославији.
До шездесетих година ХХ века Јаворци су се бавили искључиво сточарством. Поред тога били су воденичари и длакари. Неки су били рабаџије - коњари. Носили су коњима дрва и кромпир и продавали до Свођа и до доњег дела Власотинца и тако издржавали своје породице. Од букове шуме се правио ћумур до пред краја ХХ века.
Јаворци су били у првој половини седамдесетих година зидари- печалбари. Већина њих је купила плацеве у Власотинцу и Великој Плани и тамо су се одселили.
Данас у Јаворју живи један становник. Старији су помрли, а остали се иселили, док се грађевински објекти распадају.
Последњих десетак година у селу слави се сеоска слава (Спасовдан). Тада се велики број бивших становника окупи у Јаворју.
Школе
уредиНајближа четворогодишња основна школа је била у селу Златићеву, а осмогодишња основну школу у селу Свође, док је средња у Власотинцу. Путовало се дневно и више од двадесет километара по планинском беспућу.
Археолошки остаци
уредиПо казивањима старијих људи могле су се чути приче о остацима из времена Римљана- Латина. Постоји и старо гробље, урасло у папрат, које је још неиспитаног временског порекла. На месту звано Видња поред реке Бистрице има остатка из времена под Турцима.
Демографија
уредиУ насељу Јаворје живи 1 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 80,5 година (- код мушкараца и 80,5 код жена). У насељу има 1 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,00.
Ово насеље је у другој половини 20. века доживело потпуну депопулацију.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 0 | 1 | ||
| 75—79 | 0 | 0 | ||
| 70—74 | 0 | 0 | ||
| 65—69 | 0 | 0 | ||
| 60—64 | 0 | 0 | ||
| 55—59 | 0 | 0 | ||
| 50—54 | 0 | 0 | ||
| 45—49 | 0 | 0 | ||
| 40—44 | 0 | 0 | ||
| 35—39 | 0 | 0 | ||
| 30—34 | 0 | 0 | ||
| 25—29 | 0 | 0 | ||
| 20—24 | 0 | 0 | ||
| 15—19 | 0 | 0 | ||
| 10—14 | 0 | 0 | ||
| 5—9 | 0 | 0 | ||
| 0—4 | 0 | 0 | ||
| Просек : | 0 | 80,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Слике села
уреди-
Из махале Трепетличје (пролеће 2006) -
Савина штала у махали Трепетличје -
Видња, река Бистрица (новембар 2005) -
Крст, место на коме се слави сеоска слава-Спасовдан -
Куће у једној махали (новембар 2005. године) -
Поглед на околна брда -
Са сеоске славе (Спасовдан 2007. године)
Референце
уреди- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
