Јаворје (Власотинце)

Јаворје је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. био је 1 становник (према попису из 2002. био је 1 становник).

Јаворје
Paysage près de Javorje (Vlasotince).jpg
Јаворје
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЈабланички
ОпштинаВласотинце
Становништво
 — 2011.1
Географске карактеристике
Координате42°56′05″ СГШ; 22°14′34″ ИГД / 42.934833° СГШ; 22.242666° ИГД / 42.934833; 22.242666Координате: 42°56′05″ СГШ; 22°14′34″ ИГД / 42.934833° СГШ; 22.242666° ИГД / 42.934833; 22.242666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1057 м
Јаворје на мапи Србије
Јаворје
Јаворје
Јаворје на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаVL

Назив Јаворје је село добило је према дрвету јавору од кога су прављене гусле, као народни инструмент за музику. Село Јаворје је веома старо насеље, још из средњег века. У овом делу власотиначког краја се копала руда још под Турцима и тако су се досељивали рудари и ту се настанили са својим породицама.

ИсторијаУреди

Неке породице су се у бекству пред Турцима склањале у овај непроходни планински шумовити крај. Сматра се да су Делиманци из Крушевца најстарија породица у Јаворју. Ту су се настанили приликом бекства од Турака. Куртинци су се доселили из Дарковца.

СтановништвоУреди

Становници и њихова деца су били веома сиромашни. У селу као и читавом крају се живело бедно, и у околним селима Преданча, Златићево, Јаковљево и Равни Дел. Имање се стално делило и ситнило тако да није било места за проширење породице. Ипак су поједине породице у ХХ веку имале многобројно потомство. На пример, Петковићи су имали десеторо деце. Десето дете је крстио изасланик председника Тита у бившој социјалистичкој Југославији.

До шездесетих година ХХ века Јаворци су се бавили искључиво сточарством. Поред тога били су воденичари и длакари. Неки су били рабаџије - коњари. Носили су коњима дрва и кромпир и продавали до Свођа и до доњег дела Власотинца и тако издржавали своје породице. Од букове шуме се правио ћумур до пред краја ХХ века.

Јаворци су били у првој половини седамдесетих година зидари- печалбари. Већина њих је купила плацеве у Власотинцу и Великој Плани и тамо су се одселили.

Данас у Јаворју живи један становник. Старији су помрли, а остали се иселили, док се грађевински објекти распадају.

Последњих десетак година у селу слави се сеоска слава (Спасовдан). Тада се велики број бивших становника окупи у Јаворју.

ШколеУреди

Најближа четворогодишња основна школа је била у селу Златићеву, а осмогодишња основну школу у селу Свође, док је средња у Власотинцу. Путовало се дневно и више од двадесет километара по планинском беспућу.

Археолошки остациУреди

По казивањима старијих људи могле су се чути приче о остацима из времена Римљана- Латина. Постоји и старо гробље, урасло у папрат, које је још неиспитаног временског порекла. На месту звано Видња поред реке Бистрице има остатка из времена под Турцима.

ДемографијаУреди

У насељу Јаворје живи 1 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 80,5 година (- код мушкараца и 80,5 код жена). У насељу има 1 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,00.

Ово насеље је у другој половини 20. века доживело потпуну депопулацију.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[1]
Година Становника
1948. 185
1953. 175
1961. 182
1971. 171
1981. 26
1991. 14 14
2002. 1 1
2011. 1
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Слике селаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди