Митрополит захумско-херцеговачки Јоаникије

народни добротвор, књижевник, етнолог, архимандрит
(преусмерено са Јанићије Памучина)

Јоаникије Памучина (Заградиње, код Требиња, 13. децембар 1810Мостар, 9. септембар 1870) био је српски народни добротвор, књижевник, етнолог, архимандрит, митрополит захумско-херцеговачки 1860–1864.

Јоаникије Памучина
Јоаникије Памучина
Лични подаци
Датум рођења(1810-12-13)13. децембар 1810.
Место рођењаЗаградиње, код Требиња, Османско царство
Датум смрти9. септембар 1870.(1870-09-09) (59 год.)
Место смртиМостар, Османско царство

Биографија уреди

Рођен је у селу Заградинње код Требиња 13. децембра 1810. године, од родитеља Стевана и Саре. На рођењу је добио име Бошко. Школовао се у свом родном месту и у манастирима Дужи и Завала, гдје се и закалуђерио 1829. године. Ускоро послије тога дошао је у Мостар и постао виђен и чувен. Ту је на двору грчког митрополита усавршио своје елементарно знање и научио грчки језик. Постао је архимандрит, и послије смрти митрополита Григорија 1860. године, управљао је до 1864. године митрополијом захумско-херцеговачком. Цариградски патријарх није хтио да га постави за митрополита, како су то Мостарци жељели и молили. Иако самоук, стекао је заслуге и на књижевном пољу, а умио је лијепо писати и минејским словима, као стари средњовековни писари. Писао је о животу и обичајима српског народа, бележио народне умотворине и припремао грађу за историографске радове.[1]

Биљежио је народне умотворине и пјесме, приче, пословице и загонетке, описивао је живот и народне обичаје, спремао је грађу и за историјске радове. Већина његових књижевних радова штампана је у Српско-далматинском магазину (1846—186). Написао је биографију Али-паше Сточевића Ризванбеговића, у којој је уједно и историја Херцеговине тога доба. Тај рад преведен је 1873. на руски и штампан у списима Хилфердинговим (III., 330—379).[1]

Памучина је и добротвор српске народне школе у Мостару, којој је оставио 800 дуката у државној банци у Петрограду. Преминуо је у Мостару 9. септембра 1870. године. Његов сестрић је био митрополит Леонтије Радуловић (1835 — 1888) који се школовао у Мостару.[1]

У Мостару је децембра 2010. обележено 200 година од рођења Јоаникија Памучине. Тада су представљена његова „Сабрана дјела“ (2005) и књига Воје Ковачевића „Живот и дело Јоаникија Памучине“ (2009).

По њему је названа Библиотека „Јоаникије Памучина“ у Мостару.

Референце уреди

  1. ^ а б в Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 92. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди