Јанковићи (породица)

Јанковићи
Држава Србија
Звања члан Правитељствујушчег совјета
Оснивач породице Јанко Ђурђевић
Порекло Коњска, смедервска нахија
Националност Српска
Данашњи потомци

Јанковићи, раније Ђурђевићи воде порекло од Јанка Ђурђевића члана Правитељствујушчег совјета за смедеревску нахију и члана Великог земаљског суда (Врховног суда) и његовог сина Пауна Јанковића заступника кнежевског представника (вд. председника) 6. владе Србије.

Јанко Ђурђевић, члан Совјета

уреди

Јанко Ђурђевић био је члан Правитељствујушчег совјета за Смедеревску нахију од 1805. године и члан Великог земаљског суда (Врховног суда) од 1811. Саветовао је Карађорђа да ипак поштеди живот куму Милошу Обреновићу, тадашњем војводи, иако је признао да је учествовао у завери против Карађорђа. Јанко Ђурђевић је родом био из села Коњска, које је касније названо Михајловац, у Подунавској кнежини Смедеревске нахије.

Паун Јанковић, заст. кнежевског представника

уреди

Паун Јанковић, син Јанка Ђурђевића, заступник кнежевског представника (вд. председник) 6. владе Србије, (од 26. априла 1840), школовао се у Русији, књаз Милош га је звао „баћушка“ скраћено „баћа“, што је Пауну Јанковићу постао надимак. Имао је сина Ђуру, и кћерке Марију и Спасенију. Једна од кћерки била је удата за Моју агента бродарског аустријског друштва у Смедереву.

Ђура П. Јанковић

уреди

Ђура П. Јанковић, син Пауна Јанковића, студирао је на Великој школи и потом медицину у Грацу и Бечу. Био је песник и преводилац. Ђура Хервег умро је млад у 24 години живота 1875. године. Имао је ожиљке на лицу од двобоја на којима је учествовао.

Види још

уреди

Референце

уреди