Отворите главни мени

Јапански брест (Ulmus davidiana var. japonica (Rehd.) Nakai) се данас сматра варијететом врсте U. davidiana Planch. (раније је сматран варијететом пољског бреста: U. campestris var. japonica Sarg. ex Rehd.), док га неки аутори сматрају самосталном врстом. Амерички ботаничар Сарџент му додељује епитет јапански Ulmus japonica (Rehd.) Sarg. (1894), а јапански ботаничар Коидзуми даје му назив U. propinqua Koidz. што значи сродни (вероватно са U. davidiana).

Јапански брест
Japanese elm.jpg
Стабло у Sir Harold Hillier Gardens (Велика Британија)
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Варијетет:
U. d. var. japonica
Триномијално име
Ulmus davidiana var. japonica
(Rehd.) Nakai
Синоними
  • Ulmus campestris Komarov
  • Ulmus campestris L. var. japonica Rehder
  • Ulmus campestris var. laevis Fr. Schmidt
  • Ulmus campestris var. vulgaris Shirasawa
  • Ulmus davidiana var. levigata (C. K. Schneid.), Nakai
  • Ulmus davidiana var. japonica f. suberosa Nakai
  • Ulmus japonica (Rehder), Sarg.
  • Ulmus japonica var. levigata C. K. Schneid.
  • Ulmus propinqua Koidz.
  • Ulmus wilsoniana C. K. Schneid.
Листови јапанског бреста.
Крилате орашице јапанског бреста.
Ожињенице зелених резница клона 'Variegata'.
Унутарврсни клон јапанског бреста 'Morton'.
Плодови хибридног клона 'Sapporo Autumn Gold'.
Стабло Ulmus 'Sapporo Autumn Gold' у Крајстчерчу (Нови Зеланд).

Садржај

АреалУреди

Ендемска врста у већем делу континенталне северисточне Азије и Јапану. Расте у мочварним шумама и на младим алувијалним земљиштима, мада је већина оваквих станишта заузета интензивним гајењем пиринча[1].

Опис врстеУреди

У Јапану дрво око 35 m висине и прсним пречником од 2 m, са широком круном и висећим гранама. Кора сива или сивомрка, испуцала. Млади леторасти веома маљави, касније бледомрки, понекад са плутастим крилима. Вегетативни пупољци 4-7 mm дуги и 2-2,5 mm широки, мрки, јајасти, зашиљени и посути кратким сивим прилеглим длачицама.

Листови овални или објајасти 8-12 cm дуги и 4-7 cm широки, неједнаке, ширококоничне основе и нагло суженог, а затим извученог врха, грубо тестерасти, са густим длачицама у почетку, касније веома рапави. Наличје листова блеђе, маљаво, посебно дуж средњег и бочних нерава којих је 7-13 пари. Лисна дршка дуга око 4 mm, длакава.

Цветни пупољци 4-4,5 mm дуги и 3-3,5 mm широки, широко јајасти, тупи, мрки или сиви са кратким прилеглим длачицама. Цвасти главичасте са скоро седећим цветовима. Перигон го, 1,5 до 2,5 mm дуг, светлозелен, понекад светлоружичаст, раздељен на 4-5 на крајевима трепавичастих режњева, и истим бројем прашника тамноцрвених антера. Тучак је го са белим жигом.

Плодови објајасти, дуги 1,6 cm, широки око 1 cm, зашиљене основе. Семе је смештено близу уреза чије су унутрашње ивице трепавичасте, са обе стране са ситним длачицама. Семе 3-3,5 mm дуго и 2-2,5 mm широко[2].

КултивариУреди

  • 'Variegata' (syn: U. japonica 'Variegata') је унутарврсни култивар интродикован из Јапана у Боскоп (Холандија) 1979. године. У литератури углавном непознат. У петој години висок око 2 m, са гранањем од земље. Према Ван де Лаару (1984), који је извршио интродукцију, примерак у Боскопу се битно разликује од родитељске индивидуе у Јапану по повећаном броју зелених листова и некомпактној круни. Листови дуги 3-5,5 cm и 1,5-3,3 cm широки, са белим мраморастим мрљама различитих величина и облика углавном у правцу пружања нерава, голи и с лица и наличја. Основа листа симетрична, обод грубо тестераст, са 6-10 нерава на једној половини, који се ретко рачвају. Лисна дршка 2-4 mm[2].
  • 'Sapporo Autumn Gold' је међуврсни култивар који су синтетисали Smalley & Lester (1973) у Медисону (САД). Добијен је из слободно опрашеног семена сакупљеног са стабла U. pumila из Ботаничке баште Хокаидо универзитета, Сапоро - Јапан. Сматра се да је U. 'Sapporo Autumn Gold' хибрид између U. pumila и U. davidiana var. japonica на основу положаја материнског стабла и резултата из контролисаних укрштања. Дрво расте веома брзо првих година, формирајући густу, вазолику круну. Ортета је у 15. години била висока преко 12 m настављајући са брзим растом и поред густе садње (3x6 m). Smalley и Lester претпостављају да култивар наслеђује висину интермедијерно од родитеља, па очекују да ће достићи 18-20 m у доба пуне зрелости. Кора је глатка или слабо испуцала, тамно до светлосива са тамносмеђим пукотинама. Изданци крећу почетком маја (Медисон) у исто време са аутохтоним америчким брестом; слабо су длакави, сиво зелени, са лица црвенкасти (одлика потомства које садржи гене U. davidiana var. japonica). Лист је елиптичан и симетричан у основи, на врху зашиљен, двоструко тестераст, 8-10 cm дуг и 4,5-5,5 cm широк (лист сенке може да буде и већи). Јесења боја листа је светлозеленкастожута дуго пре опадања (име!). Особине цветова и плодова углавном су интермедијерне у поређењу са родитељским, и не могу послужити као критеријум за распознавање. Ортета је почела са интензивним цветањем у 5. години[2].

РеференцеУреди

  1. ^ Makita, H., Miyagi, T., Miura, O., and Kikuchi, T. (1979). A study of an alder forest and an elm forest with special reference to their geomorphological conditions in a small tributary basin. In: Vegetation und Lansdschaft Japans. Bull: Yokohama Phytosoc. Soc. Japan 16, 1979
  2. 2,0 2,1 2,2 Грбић, М. (1992): Унапређење расадничке производње неких брестова (Ulmus L.) аутовегетативним методама размножавања. Докторска дисертација, Шумарски факултет Београд.

Спољашње везеУреди