Јашуња
Јашуња је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. има 300 становника (према попису из 2011. било је 400 становника).[1]
Јашуња | |
|---|---|
 Село Јашуња | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Град | Лесковац |
| Становништво | |
| — 2022. |  300 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 04′ 01″ С; 22° 01′ 05″ И / 43.066833° С; 22.018166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 315 m |
.svg)  Јашуња Јашуња на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
У близини села се налазе тзв. Јашуњски манастири, који су под заштитом Републике Србије, као споменици културе од великог значаја[2].
Током септембра 2010. године у селу је избио пожар који је захватио 500 хектара ниског растиња, шума и пчелињаке.[3]
Историја
уредиПодаци о насељавању нису најјаснији, због чега се долази до полемике да су становници овог подручја аутохтони.
Током средњег века, село Јашуња је било есенцијално геополитичко језгро привредних делатности у немањићкој Србији. Тада су на обронцима Бабичке горе подизани манастири од изузетног значаја за духовну и образовну свест локалног становништва. Услед појављивања куге, велики број крупних и ситних земљопоседника напустио је своја огњишта и населио се нешто јужније, на месту на коме се село налази и данас.
Долазак велике византијске породице Кантакузин на обронцима старих и већ порушених светиња допринео је препороду и реорганизацији тадашњег манастирског комплекса који је задржао своју лепоту и импозантну структуру све до 21. века.
Због надоласка разних учитеља, свештеника и писара дошло је до јачања образовне свести у друштву. Тако је 1868. године село добило основну школу. Ова установа је скоро славила 150 година од свог оснивања и једна је од најстаријих основних школа на југоистоку Србије.
Током 20. века житељи Јашуње су били укључени у великим међународним конфликтима. У духу револуција током Другог светског рата, становници овог поднебља се укључују у Народно-ослободилачкој борби против нацизма. Тада се ствара чувени Бабички одред који је приредио изузетан отпор локалним четничким јединицма Косте Пећанца и мањим нацистичким формацијама у Јабланичком округу. Споменици који су сведочили о јунаштву бораца су уништени, као и сама колиба у којој је одред настао.
После великих ратова и недаћа дошло је ново време просперитета у коме је село поново постало центар моравског поднебља у Лесковачкој општини. У таквој ситуацији реновирана је школа, створена је Земљорадничка задруга, као и сам фудбалски клуб.
Пољопривреда
уредиПољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва. Што се тиче земљорадње, највише се гаје воћни производи, а у нешто мањим количинама присутна је и култура узгајања поврћа и житарица.
Сточарство је значајна грана производње у пољопривреди у Јашуњи и свим околним селима у Поморављу. Ова грана пољопривреде је изузетно повољна, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељаци ситних пољопривредних газдинстава у овом селу чувају разне врсте стоке и живине.
Демографија
уредиОво насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2022. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 4 | 10 | ||
| 75—79 | 8 | 20 | ||
| 70—74 | 22 | 30 | ||
| 65—69 | 24 | 21 | ||
| 60—64 | 19 | 24 | ||
| 55—59 | 13 | 13 | ||
| 50—54 | 16 | 13 | ||
| 45—49 | 21 | 16 | ||
| 40—44 | 13 | 16 | ||
| 35—39 | 25 | 16 | ||
| 30—34 | 6 | 15 | ||
| 25—29 | 14 | 12 | ||
| 20—24 | 18 | 13 | ||
| 15—19 | 13 | 10 | ||
| 10—14 | 15 | 14 | ||
| 5—9 | 12 | 10 | ||
| 0—4 | 6 | 10 | ||
| Просек : | 44,0 | 47,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 217 | 48 | 150 | 14 | 5 | 0 |
| Женски | 230 | 26 | 154 | 45 | 5 | 0 |
| УКУПНО | 447 | 74 | 304 | 59 | 10 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 139 | 83 | 0 | 0 | 30 |
| Женски | 97 | 72 | 0 | 0 | 16 |
| УКУПНО | 236 | 155 | 0 | 0 | 46 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 4 | 5 | 0 | 4 |
| Женски | 0 | 1 | 2 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 5 | 7 | 0 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 2 | 3 | 3 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | 3 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 5 | 6 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 4 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 5 | |
Галерија
уреди-
Земљорадничка задруга -
Основна школа -
Основна школа -
Основна школа -
Основна школа -
Амбуланта -
Спортски терен
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Група аутора (2007). Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (II измењено и допуњено изд.). Београд: САНУ. ISBN 978-86-80879-60-4.
- ^ РТС: Угашен пожар у околини Лесковца (17. септембар 2010., Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Етничка структура 2022.”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 2. 7. 2024.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
