Једнорог (сазвежђе)
Једнорог (лат. Monoceros) је једно од 88 модерних сазвежђа. Налази се на небеском екватору и видљив је и са већег дела северне и целе јужне хемисфере. Сазвежђе је у 17. веку дефинисао холандски астроном Петар Планције.
Сазвежђе | |
![]() | |
Латинско име | Monoceros |
---|---|
Скраћеница | Mon |
Генитив | Monocerotis |
Симболизује | библијског једнорога |
Ректасцензија | 7,15 |
Деклинација | -5,74 |
Површина | 482 sq. deg. (35) |
Најсјајнија звезда | Алфа Једнорога (3,93m) |
Метеорски ројеви | |
Суседна сазвежђа | |
Видљиво у распону +75° и −90°. У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у фебруару. |
ЗвездеУреди
Једнорог је релативно слабо сазвежђе, свега неколико звезда је видљиво голим оком. Најсјајнија је алфа Једнорога, која се налази на око 144 светлосних година и има магнитуду 3,93. Друга по сјајности је гама Једнорога, магнитуде 3,98.
Бета Једнорога је тројни систем чије се појединачне компоненте могу видети већ и малим телескопом, а Вилхелм Хершел их је назвао „једним од најлепших објеката на небу“.
Пласкетова звезда магнитуде 6,05 је једна од најмасивнијих двојних звезда — чине је два џина укупне масе око 100 Сунчевих маса које су удаљене једна од друге мање него Земља од Сунца.
Објекти дубоког небаУреди
У Једнорогу се налази неколико занимљивих објеката дубоког неба, укључујући маглину NGC 2264 („Маглина Божићно дрво“) у чијем се средишру налази звезда S Једнорога.
Маглина Розета (NGC 2237) је велика емисиона маглина коју изнутра осветљава отворено звездано јато NGC 2244.
ИзвориУреди
- Сазвежђе Једнорог на TopAstronomer.com (језик: енглески)
Спољашње везеУреди
Једнорог на Викимедијиној остави. |