Јеленово уво (лат. Polyporus umbellatus) је јестива печурка из породице рупичавки Polyporaceae. Клобуци су многобројни, и више од сто их је скупљено заједно, нарасту 20-60 cm у висине и ширину. Поједини клобуци су сиви или смеђи, у почетку избочени, касније отворени, у средини улекнути, љускасто испуцани, меснати, широки 2-6 cm. Цевчице су беле, јако кратке, спуштају се низ стручак. Стручак је бео, заједнички свим клобуцима, разгранат, меснат, пун, тврд, меснат, дебео до 5 cm, висок до 10 cm. Месо је бело, мекано, у старости постане мало жилаво, мирише на брашно. Споре су елиптичне, отрусина је бела.

Јеленово уво
Polyporus umbellatus
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. umbellatus
Биномно име
Polyporus umbellatus
(Pers.) Fr. 1821

Станиште уреди

Распрострањена је у Европи, Азији и Северној Америци. Расте од лета до зиме, од јуна до новембра. Станиште су јој букове и храстове шуме где расте привидно на тлу, уз стара стабла и пањеве, у низинским и брдским подручјима. Строго је заштићена гљива.

 
Ова гљива има много разгранате стабљике

Етимологија уреди

Латински назив рода Polyporus, потиче од грчких речи polys (много) и poros (отвор), због многобројних отвора цевчица с доње стране клобука гљиве. Име врсте umbellatus значи штитаст, указује на облик гљиве. На страним језицима називи су (енгл. lumpy bracket, umbrella polypore), (франц. polypore en ombelle, poule des bois), (итал. pliporo umbellato), (нем. Eichhase, Ästige Büschel-Porling), (словен. razvejani luknjičar, hrastov luknjičar).

Употреба уреди

 
Јеленово уво

Јестива је гљива, одличне квалитете. Осим уобичајене припреме може се конзервирати у оцту или уљу.[1][2][3][4][5][6][7][8]

Референце уреди

  1. ^ Li X, Xu W, Chen J (2010). „Polysaccharide purified from Polyporus umbellatus (Per) Fr induces the activation and maturation of murine bone-derived dendritic cells via toll-like receptor 4.”. Cell Immunol. 265 (1): 50—6. PMID 20673883. doi:10.1016/j.cellimm.2010.07.002. 
  2. ^ Zhao YY, Chao X, Zhang Y, Lin RC, Sun WJ (2010). „Cytotoxic Steroids from Polyporus umbellatus.”. Planta Med. 76 (15): 1755—8. PMID 20458671. doi:10.1055/s-0030-1249926. 
  3. ^ Sun Y, Yasukawa K (2008). „New anti-inflammatory ergostane-type ecdysteroids from the sclerotium of Polyporus umbellatus.”. Bioorg Med Chem Lett. 18 (11): 3417—20. PMID 18439824. doi:10.1016/j.bmcl.2008.04.008. 
  4. ^ Zhou WW, Lin WH, Guo SX (2007). „Two new polyporusterones isolated from the sclerotia of Polyporus umbellatus.”. Chem Pharm Bull (Tokyo). 55 (8): 1148—50. PMID 17666835. doi:10.1248/cpb.55.1148. 
  5. ^ You JS, Hau DM, Chen KT, Huang HF (1994). „Combined effects of chuling (Polyporus umbellatus) extract and mitomycin C on experimental liver cancer.”. Am J Chin Med. 22 (1): 19—28. PMID 8030616. doi:10.1142/S0192415X94000048. 
  6. ^ Ohsawa T, Yukawa M, Takao C, Murayama M, Bando H (1992). „Studies on constituents of fruit body of Polyporus umbellatus and their cytotoxic activity.”. Chem Pharm Bull (Tokyo). 40 (1): 143—7. PMID 1576664. doi:10.1248/cpb.40.143. 
  7. ^ Zhang YH, Liu YL, Yan SC (1991). „[Effect of Polyporus umbellatus polysaccharide on function of macrophages in the peritoneal cavities of mice with liver lesions]”. Zhong Xi Yi Jie He Za Zhi. 11 (4): 225—6,198. PMID 1773459. 
  8. ^ Lin YF, Wu GL (1988). „[Protective effect of Polyporus umbellatus polysaccharide on toxic hepatitis in mice]”. Zhongguo Yao Li Xue Bao. 9 (4): 345—8. PMID 3195347. 

Литература уреди

  • Зденко Ткалчец, Армин Мешић, Невен Маточец, Иван Кушан (2008). Црвена књига гљива Хрватске. Министарство културе Републике Хрватске, Државни завод за заштиту природе. ISBN 978-953-7169-42-2 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ).