Јенс Бекерт (нем. Jens Beckert: 21. јул 1967, Франкфурт на Мајни) немачки је социолог који је највећи допринос дао у области економске социологије. Аутор је књига о наслеђеном богатсву и друштвеним темељима економске ефикасности, фокусирајући се на улогу економије у друштву- посебно на основу проучавања тржишта- али и организациону социологију, социологију наслеђа као и социолошку теорију. Директор је Max Planck Institute for the Study of Societies (MPIfG) у Келну у Немачкој, и члан Берлин-Браденбуршке академије наука.[1][2]

Јенс Бекерт
Датум рођења(1967-07-21)21. јул 1967.(57 год.)
Место рођењаФранкфурт на МајниЗападна Немачка

Образовање и каријера

уреди

Бекерт је дипломирао 1991. на Новој школи за друштвена истраживања у Њујорку а магистрирао на Слободном Универзитету у Берлину 1993. године. Докторирао је са дисертацијом из области економске социологије 1996. на Слободном ниверзитету у Берлину и стекао хабилитацију на том истом факултету са књигом о социологији наслеђа коју је издао 2003. године.

То што је постао ванредни професор социологије на Међународном Универзитету Бремен (2002-2003) и професор социологије на Универзитету у Гетингену (2003-2005) претходило је именовању Бекерта за директора the Max Planck Institute for the Study of Societies (MPIfG) у његовој 37. години живота, који спроводи основна истраживања о фукнционисању модерних друштава. Бекерт је добијао усавршавање на Универзитету Принстон, Увиверзитету Харвард, the European University Institute у Фиренци the Center for the Sociology of Organizations (CSO) у Паризу, као и у the Paris Institute for Advanced Study. Одржао је Mario Einaudi предавање у Центру за међународне студије на Унверзитету Корнел 2007.

Тренутна позиција и активности

уреди

Осим тога што је директор Института Макс Планк, Бекерт је члан Факултета за менаџмент, економију и друштвене науке на Универзитету у Келну. Он је члан и руководилац International Max Planck Research School on the Social and Political Constitution of the Economy, који је докторски програм који води MPIfG и Факултета менаџмента Универзитета у Келну [17] Такође је и члан Заједничког Већа Max Planck Sciences Po Center on Coping са Instability in Market Societies на Политичким наукама у Паризу, који истражује како се појединци, организације, и државе боре са најновијим реформама у економији и и друштвеном нестабилношћу у Западним друштвима и то је оригинална иновација у француско-немачкој сарадњи по питању друштвених наука која се огледа у циљу Max Planck Удружењу да постави своје операције на међународном нивоу. Бекерт је уредник European Journal of Sociology, и члан редакције Socio-Economic Review. Био је саветник Ецономско-социолошког одељења при Америчком удружењу социолога-American Sociological Association (ASA).

Истраживања

уреди

Економија као друштвени поредак у оквиру друштава

уреди

Бекертов тренутни рад у Max Planck Institute for the Study of Societies има доста утицаја на истраживачки програм који је развио са својим сарадником Волфгангом Стриком који “предлаже да се улаже у теорију друштвене акције која је најпоузданији приступ бољем разумевању и унапређеној теоризацији економије као друштвене и политичке конституисаности систему акције“.

„Свака економија је социолошки и политички конструисана. Начин на који је укорењена рефлектује и важеће системе значења и резултате политичких "тржишта борбама" преко друштвене регулативе. Истраживати институционалну регулацију економије захтева проучавање како се економије конституише као друштвени поредак у оквиру друштава“

Тржиште из социолошког угла

уреди

У свом истраживавачком раду у “Социологија тржишта,” Бекерт се фокусирао на “ тржиште као срж институције у капиталистичкој економији, покушавајући да „разуме фукнционисање тржишта из строго социолошког угла“. Анализирајући тржишта из „Weberian тачке гледишта као арене друштвених мука у којима се главни актери суочавају једни са другима у циљу победе у датом такмичењу“ он открива друштвене, културне и политичке темеље за развој тржишта.

Укорењеност економске акције

уреди

Проблем несигурности актера тржишта се испољава у тренутку доношења одлуке“, то је главни проблем у Бекертовом истраживању, који испутује проблеме „координације са којима се учесници на тржишту морају изборити“- проблеми вредности, такмичења и сарадње. „Та несигурност такође омогућава да се теоријски објасни укорењеност екомске акције“.

Награде и признања

уреди
  • 2010: Appointed to the Berlin-Brandenburg Academy of Sciences and Humanities
  • 2005: Најбоља књига у правним наукама, од стране немачког часописа о праву Neue Juristische Wochenschrift, ( Unverdientes Vermögen [Unearned Wealth]
  • 2005: Награда Berlin-Brandenburg Академије наука коју је донирала Commerzbank Foundation. Уз признање, стоји да је Јенс Бекерт “један од најоригиналнијих и најпродуктивнијих социолога своје генерације, и на националном и на међународном нивоу. Сматра се да је он лидер у новој економској стратегији... [...].”

Референце

уреди
  1. "Max Planck Society - CV Jens Beckert". Преузето 27.12.2015.
  2. "Personal Homepage Jens Beckert". Преузето 25.12.2015.
  3. "Jens Beckert answers ten questions about economic sociology. Economic Sociology – The European Electronic Newsletter, Vol. 7, No. 3, 2006, 34-39" (PDF). Преузето 25.12.2015.
  4. "Publications by Jens Beckert in the Catalog of the German National Library" https://portal.dnb.de/opac.htm?method=simpleSearch&query=115876065. Преузето 27.12.2015.
  5. Интересовања у истраживању. Преузето 25.12.2015.
  6. "Current Members of the Berlin-Brandenburg Academy of Sciences and Humanities". Преузето 25.12.2015.
  7. "Prof. Dr. Jens Beckert, Researchers at the MPI for the Study of Societies". Преузето 25.12.2015.
  8. "Unearned Wealth. A Comparative Sociology of Inheritance Law" у "Personal Homepage Jens Beckert". Преузето 25.12.2015.
  9. "Max Planck Society - CV Jens Beckert". Преузето 25.12.2015.
  10. "Max Planck Institute for the Study of Societies". Retrieved24 June 2014.
  11. "Max Planck Society - CV Jens Beckert". Преузето 25.12.2015.
  12. "The CSO welcomes Jens Beckert". Преузето 25.12.2015.
  13. "Fellows at Paris Institute for Advanced Study". Retrieved 24 June2014.
  14. "Mario Einaudi Center for International Studies, Cornell University. стр. 23" (PDF). Преузето 25.12.2015.
  15. "Cologne Graduate School in Management, Economics and Social Sciences, University of Cologne". Преузето 25.12.2015.
  16. "International Max Planck Research School on the Social and Political Constitution of the Economy (IMPRS-SPCE)". Retrieved24 June 2014.
  17. "PhD Program at the Max Planck Institute for the Study of Societies" (PDF). Преузето 25.12.2015.
  18. "Joint Council of the Max Planck Sciences Po Center on Coping with Instability in Market Societies". Преузето 25.12.2015.
  19. "MaxPo: A Franco-German Center in the Social Sciences". Преузето 25.12.2015.
  20. "Official opening of the Max Planck Sciences Po Center". Retrieved24 June 2014.
  21. "European Journal of Sociology". Преузето 25.12.2015.
  22. "Socio-Economic Review". Преузето 25.12.2015.
  23. "Section on Economic Sociology. American Sociological Association". Преузето 25.12.2015.
  24. "Research Program of the Max Planck Institute for the Study of Societies". Преузето 25.12.2015.
  25. "J. Beckert and W. Streeck: Economic Sociology and Political Economy: A Programmatic Perspective" (PDF). Retrieved 24 June2014.
  26. "Introduction to "Sociology of Markets." Research Projects at the Max Planck Institute for the Study of Societies". Преузето 25.12.2015.
  27. "Introduction to "Sociology of Markets." Research Projects at the Max Planck Institute for the Study of Societies". Преузето 25.12.2015.
  28. "Current Members of the Berlin-Brandenburg Academy of Sciences and Humanities". Преузето 25.12.2015.
  29. "Juristische Bücher des Jahres – Eine Leseempfehlung". Retrieved24 June 2014.
  30. Jump up^ "Prizewinners". Преузето 25.12.2015.
  31. Jump up^ "Tribute to Jens Beckert". Преузето 25.12.2015.

Референце

уреди
  1. ^ „Prof. Dr. Jens Beckert”. MPIfG Cologne. Приступљено 17. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Prof. Dr. Jens Beckert”. CONVOCO. Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г. Приступљено 17. 1. 2021. (језик: енглески)