Јован Јовичић
Јован Јовичић (Врдник, 5. јул 1926 — Београд, 26. септембар 2013) био је српски гитариста, композитор, педагог и универзитетски професор.[1]
Јован Јовичић | |
|---|---|
 Јован Јовичић - аутор портрета Стеван Крагујевић | |
| Датум рођења | 5. јул 1926. |
| Место рођења | Врдник, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 26. септембар 2013. (87 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Студије и рани успеси
уредиПрви инструмент Јована Јовичића је била виолина, коју му је купио отац када је син имао осам година.[2] Гитару је упознао на часовима музике, а коначно се за њу одлучио током Народноослободилачке борбе (био је борац Девете војвођанске бригаде). После мањих наступа на пригодним свечаностима у ослобођеној Југославији одржао је први солистички концерт на Радио Дубровнику 1948. године, а мало затим и на Радио Београду. Већ у тим емисијама је показао широки распон свог репертора, од ренесансних до савремених композиција.[3]
Јован Јовичић је био физичар по струци. Докторску дисертацију је објавио 1964. године на тему „Акустичке особине гитаре и њени звучни спектри“.[2] Био је асистент физике на Медицинском и Фармацеутском факултету, а затим редовни професор физике на Електротехничком факултету Универзитета у Београду.[4]
Светска слава
уредиНа међународном конкурсу гитариста у Москви 1957. године Јован Јовичић добија звање лауреата.[5] То га је охрабрило да се пријави на мајсторску класу гитаре на Музичкој академији Киђијана у Сијени, коју је баш тада отворио светски виртуоз Андрес Сеговија. Ове студије је завршио 1961. године. И пре и после њих наставио је серију концерата, сада већ и у многим земљама Европе, Азије и Африке, којих је у каријери било више од 2200.[5]
У Риму 1958. године Јован Јовичић је добио угледну европску награду При Италије за музику у радио-драми „Птица“.[6] То је само једно од његових многобројних дела за радио, телевизију, позориште и филм. Био је одличан познавалац фолклора и компоновао је многа дела инспирисана мелосом народа бивше Југославије, нпр. „Војвођанска свита“ и „Македонска рапсодија“. Као педагог допринео је увођењу предмета гитаре на музичким школама у Србији. Његов уџбеник „Школа за гитару“ у девет томова (први 1969. године) је стандардно дело из ове области на српском језику. Објавио је и више научних дела о акустичким особинама гитаре.
Признања
уреди- 1962. Октобарска награда Београда
- 1979. Златна значка Културно-просветне заједнице Србије
- 1981. Орден рада са црвеном заставом
- 1983. Седмојулска награда СР Србије
Дискографија
уредиПлоче су у издању ПГП-РТБ ако није другачије назначено. Непотпун списак, према Дискогсу:
Албуми
- Концерт за гитару (два албума, 1975)
- Гитара (1979)
Синглови
- Едита (1962)
- Љубавна серенада (1962)
- Тихо ноћи (1968)
- Гитара (две плоче, 1970)
- Војвођанска свита (1970)
- Тема, варијација (Београд диск, 1971)
Референце
уреди- ^ Kovačević, Krešimir (1974). Muzička enciklopedija 2, Gr-Op. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod. стр. 284.
- ^ а б Yugopapir: Jovan Jovičić, večiti pesnik gitare - I publika se poklonila umetniku! (1975)
- ^ [„Remembering Jovan Jovičić (1926-2013) - Guitar Foundation of America[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 03. 07. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Remembering Jovan Jovičić (1926-2013) - Guitar Foundation of America]
- ^ RTS :: Preminuo gitarista Jovan Jovičić
- ^ а б „IN MEMORIAM: Др Јован Јовичић”. Архивирано из оригинала 04. 07. 2015. г. Приступљено 03. 07. 2015. Текст „ Дневник ” игнорисан (помоћ)
- ^ Јовичић Јован | Музичко Свезнање
Спољашње везе
уреди- Јован Јовичић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Страница на Discogs