Отворите главни мени

Јован Апел (Аустроугарска ? – Београд, 21. јануар 1907[1]) је био српски индустријалац и закупник рудника.

Јован Апел
Место рођењаАустроугарска
Датум смрти(1907-01-21)21. јануар 1907.
Место смртиБеоград
 Краљевина Србија

БиографијаУреди

Порекло води из Аустроугарске, док је у Србију дошао са знатним финансијским капиталом где је 1865. године отворио ручну пивару у Алексинцу.[2][3] Био је римокатолик под именом Јозеф Апел, пре него што је примио православље и након неког времена постао познат као Јован Апел.[4]

Након ослобођења Ниша од Турака саградио је парну пивару 1884. године у Нишу, у коју је пренео све уређаје из Алексинца.[5][3] Она се налазила у подножју брда Горице поред саме железничке станице, и пословала је под именом „Пивара Јована Апела и синова“.[6] Уз њу је отворио и велику пивницу.[6] Производила је 20 хектолитара пива дневно.[3] За потребе пиваре купио је од Турака шест хектара земље.[3] Ово земљиште било је једно од три највећа земљишна поседа који су власници из других места поседовали у атару Ниша. Касније је земљиште проширио.

По њему је касније читав крај добио назив „Апеловац“. Пиварама је управљао све до смрти 1907. године када су пиваре у Алексинцу и Нишу наследили синови Јосиф (1872—1927) и Хуберт. Организујући се на нов начин, они су се 1900. године из Алексинца преселили у Ниш и пивару у Алексинцу трансформисали у фабрику слада а пивару у Нишу, која је носила назив „Апеловац“, осавременили па је поред пива производила и вештачки лед.

Данас једна марка нишког пива носи име „Апел“.

РеференцеУреди

  1. ^ Српски биографски речник, том 1, Матица српска, Нови Сад, 2004. године, Приступљено 4. 5. 2013.
  2. ^ Алексиначка гимназија: 145 година постојања и рада гимназије Архивирано на сајту Wayback Machine (април 30, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 4. 5. 2013.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Севделин Андрејевић, Економски развој Ниша од 1830. до 1946. године, Народне новине, 1970, стр. 32
  4. ^ Небојша Озимић, Привредни развој Ниша у периоду 1833—1941, IV Италијани у Нишу, Приступљено 4. 5. 2013.
  5. ^ Нишки графит: Времеплов Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 21, 2010) (на језику: енглески), Приступљено 4. 5. 2013.
  6. 6,0 6,1 Феликс Каниц, Србија, земља и становништво од римског доба до краја, VI Ниш, стр. 159

ИзвориУреди

  • Историја Ниша II, Ниш, 1984.
  • Славољуб Станковић Тале, АПЕЛИ, ИНДУСТРИЈАЛЦИ, Расински анали 6, Историјски архив Крушевац, 2008.
  • Српска енциклопедија, САНУ, Матица српска, Завод, 2010, 273.

Спољашње везеУреди