Јован III Велики Комнин
Јован III Велики Комнин (грч. Ιωαννης Μεγας Κομνηνος, око 1321 – 1362) је био трапезунтски цар од 1342. до 1344. из династије Великих Комнина.[1][2] Био је син цара Михаила Великог Комнина (који је владао један дан 1341.) и Акрополитисе, ћерка Константина Акрополита.
| Јован III | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1321. |
| Место рођења | Константинопољ, |
| Датум смрти | 1362. |
| Место смрти | Синоп, |
| Породица | |
| Родитељи | Михајло Велики Комнин Acropolitissa |
| Династија | Велики Комнини |
| Трапезунтски цар | |
| Период | 1342 — 1344. |
| Претходник | Anna |
| Наследник | Michael Megas Komnenos |
Јован је већи део свог живота провео у Цариграду где је његов отац живео од око. 1297. године. Када је Михаило постао цар Трапезунта на један дан 1341. и брзо га је свргнуо и затворио мега дукс Јован Евнух, Јован је још увек био у Цариграду. Међутим, 1342. године, вође Схолараната, Никита Схоларије и Григорије Мицомат, посетили су га тамо и наговорили младића да дође са њима у Трапезунт и заузме престо. Уз одобрење византијске владе, група је кренула ка Трапезунту у септембру 1342. након што је затражила подршку три ђеновљанске галије, доводећи своју малу флоту од укупно пет бродова. После кратке, али жестоке борбе, Јован и његове присталице заузели су град 4. септембра, потпомогнути народним устанком у њихову корист. Након крунисања Јована III за цара, свргнута царица Ана Анахутлу је задављена, а њене присталице су погубљене или прогнане убрзо након Јовановог крунисања у цркви Пресвете Богородице Хрисокефале.[3]
И Вилијам Милер и Џорџ Финлеј описују цара Јована III као слабог и раскалашног владара, коме је стало само до забаве, самозадовољства и луксуза; није показивао интересовање за сопственог оца који је остао заточеник мега дукса Јована Евнуха.[4] Након смрти мега дукса, Никита је кренуо у Лимнију где је ослободио Михаила, а затим се вратио са њим у Трапезунт да свргне цара Јована III. Цар Јован III је 3. маја 1344. године протеран у манастир Светог Саве (где је држан под византијском стражом), а његов отац је враћен на престо.[5]
Свргнутог цара је на крају његов отац протерао у Цариград, а одатле 1345. у Адријанопољ. Одатле је побегао 1357. године, и упутио се у Синопу да поврати свој престо, да би у том граду умро 1362. године.[6] Михаило Панарет наводи да је цар Јован III имао сина, али не наводи и његово име; све што Панарет бележи о њему јесте да је 1363. побегао из заточеништва и побегао је прво у Кафу, а затим у Галату.[7]
Референце уреди
- ^ „JOHN III OF TREBIZOND”. Patheon. Приступљено 17. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „John III of Trebyzond”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 17. 1. 2021.[мртва веза](језик: енглески)
- ^ Miller 1969, стр. 51f
- ^ Miller 1969, стр. 52; Finlay, The History of Greece and the Empire of Trebyzond, (1204-1461). . Edinburgh: William Blackwood. 1851. pp. 426.. line feed character у
|title=на позицији 152 (помоћ) - ^ Miller 1969, стр. 52f
- ^ Miller 1969, стр. 53
- ^ Panaretos, ch. 80. Greek text and English translation in Scott Kennedy, Two Works on Trebyzond, Dumbarton Oaks Medieval Library 52. . Cambridge: Harvard University. 2019. pp. 37-39.. line feed character у
|title=на позицији 162 (помоћ)
Литература уреди
- Finlay, George (1877). The History of Greece and the Empire of Trebyzond, (1204–1461). Edinburgh: William Blackwood.
- Miller, William (1969). Trebyzond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204–1461. Chicago: Argonaut.
- Радивој Радић (2022). Историја Трапезунтског царства. Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-20766-1.
- John III Grand Komnenos, Encyclopedia of the Hellenic World: Asia Minor
