Јожеф Нађ (фудбалер)
Јожеф Нађ (мађ. Nagy József; Надашд, 21. октобар 1960) био је мађарски фудбалер који је играо на позицији везног играча. Био је учесник Светског првенства у Мексику 1986. године.[1][2]
| Јожеф Нађ (Nagy József) | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 21. октобар 1960. | ||
| Место рођења | Надашд, НР Мађарска | ||
| Висина | 180 cm | ||
| Позиција | Везни | ||
| Јуниорска каријера | |||
| хххх—1975. | ФК Надашд | ||
| 1975—1979. | Сомбатхељ Халадаш | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1979—1989. | Сомбатхељ Халадаш | 189 | 27 |
| 1989—1990. | Шабарија | ||
| 1990. | Сомбатхељ Халадаш | ||
| 1991. | ФК Хартберг | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| 1979. | Мађарска З20 | ||
| 1985. | Мађарска | 1 | (0) |
| Тренерска каријера | |||
|
ФК Хартберг Сомбатхељ Халадаш (2. тим) | |||
| * Датум актуелизовања: 9. април 2024. | |||
Каријера уреди
Клуб уреди
До 1975. године играо је за локални клуб Надажди КШК у жупанији Ваш, у свом родном граду. Затим се преселио у седиште округа и почео да игра за |Халадаш из Сомбатхеља, те ушао у прву лигу Мађарске. Дебитовао је у највишој лиги 1979. године, али је клуб исте године испао из лиге. Од 1981. године, клуб је поново био међу најбољима, а највишу позицију достигли су у сезони 1987/88, завршивши на седмом месту табеле. У Халадашу је постигао 27 голова на 189 лигашких утакмица. Након тога, играо је још једну сезону за Шабариа ШЕ пре него што је завршио активну фудбалску каријеру.[3]
Репрезентација уреди
Нађ је био део тима који је учествовао на Светском првенству за младе 1979. и на сениорском Светском првенству у Мексику 1985. године. Такође, био је члан олимпијског тима Мађарске два пута између 1986. и 1987. године.[4]
Достигнућа уреди
Сомбатхељ
- Прва лига Мађарске у фудбалу:
- седми: 1987/88
Референце уреди
Спољашње везе уреди
- Јожеф Нађ на сајту FIFA (архива)
- [Јожеф Нађ на НФТ]
- Ki kicsoda a magyar sportéletben?: II. kötet (I–R). Szekszárd: Babits. 1995. 339. o. ISBN 963-495-011-6
- Dénes Tamás – Rochy Zoltán: A kupagyőztesek Európa-kupája története. Budapest: Aréna 2000. 2000. ISBN 963-859-673-2
