Јозеф Крихубер
Јозеф Крихубер (нем. Josef Kriehuber; Беч, 14. децембар 1800 — Беч, 30. мај 1876) био је аустријски литограф и сликар, познат по високом квалитету својих литографских портрета. Направио је више од 3000 литографија, са портретима многих познатих људи.[1][2]
Јозеф Крихубер | |
|---|---|
 Аутопортрет из 1860. године. | |
| Датум рођења | 14. децембар 1800. |
| Место рођења | Беч, Надвојводство Аустрија |
| Датум смрти | 30. мај 1876. (75 год.) |
| Место смрти | Беч, Аустроугарска |
| Занимање | Сликар |
Живот
уредиЈозефа је сликарству прво обучавао његов брат Јохан Крихубер. Потом је Јозеф студирао на бечкој академији код Хуберта Маурера, а затим се преселио у Галицију, где се посветио сликању коња. Радио је као литограф за неколико бечких издавачких кућа. Са скоро 3.000 радова, Јозеф Крихубер је био најзначајнији литограф портрета бечког бидермајера. Крихубер је такође познат по својим студијама о парку Пратер. Предавао је на бечкој академији Терезијанум.[1]
Крихубер је имао само 13 година када је отишао на часове уметности у Царску академију у Бечу. Као мајстор цртања, године 1818. пратио је кнеза Сангушка у Пољску. 1821. се вратио у Беч. Да би себи зарадио новац за курс на академији и за трошкове живота, постао је један од највреднијих литографских радника издавачке куће Трентсенски. 1826. појављују се његови први портрети у новој техници штампе литографије. У наредних неколико деценија, Крихубер постаје најтраженији и најбоље плаћени портретиста бечког бидермајера.
Године 1860. био је први аустријски уметник одликован Орденом Франца Јозефа. Са напретком фотографије, међутим, зараде сликара и литографа су пале; Крихуберове последње године биле су у сенци сиромаштва. Умро је 30. маја 1876. године у Бечу. Његово последње почивалиште, налази се у Средишњем бечком гробљу.
Значајне збирке његових дела налазе се у бечком музеју Албертина, и у збирци портрета Аустријске националне библиотеке. Од 1889. године једна улица у Петом бечком округу Маргаретену носи име Крихубер гасе (нем. Kriehubergasse).
Галерија
уреди-
Патријарх српски Јосиф (1785-1861), портрет из 1839. године -
Светозар Милетић (1826-1901), портрет из 1867. године. -
Самуило Маширевић (1804-1870), литографија из 1853. године -
Вук Караџић, портрет из 1865. године. -
Епископ вршачки Стефан, портрет из 1843. године. -
Аугуст Сикард фон Сикардсбург (рад од пре 1868. године) -
Марија Крихубер (1805-1889), ауторова супруга (рад из 1833. године) -
Цар Фердинанд Први од Аустрије (1793-1875), литографија из 1840. године -
Франц Шуберт, портрет из 1846. године. -
Гроф Радецки (1766-1858), портрет из 1849. године
Референце
уреди- ^ а б „Kriehuber, Josef”. AEIOU Encyclopedia. 2008. Архивирано из оригинала 31. 12. 2012. г. Приступљено 02. 01. 2023.
- ^ Schubert and His World: A Biographical Dictionary H.P. Clive, 1997, p.104, Google Books link: Books-Google-104.
Додатна литература
уреди- Constantin von Wurzbach: Kriehuber, Joseph. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 13. Theil. Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei, Wien. 1865. стр. 219–231..
- Rudolf von Eitelberger von Edelberg: Gesammelte kunsthistorische Schriften. Band 1, Braumüller, Wien. 1879. стр. 90..
- Karl Weiß: Kriehuber, Josef. In: Allgemeine Deutsche Biographie (ADB). Band 17, Duncker & Humblot, Leipzig 1883, S. 166 f.
- Josef Kriehuber. In: Hans Vollmer (eds.): Allgemeines Lexikon der Bildenden Künstler von der Antike bis zur Gegenwart. Begründet von Ulrich Thieme und Felix Becker. Band 21: Knip–Krüger. E. A. Seemann, Leipzig. 1927. стр. 535–536..
- Wolfgang von Wurzbach: Katalog der Porträtlithographien Josef Kriehubers. 2. Auflage. Walter Krieg Verlag, Wien 1958.
- Schöny: Kriehuber Josef. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 4, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1969, S. 273 f. (Direktlinks auf S. 273, S. 274).
- Peter Wirth: Kriehuber, Josef. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 13, Duncker & Humblot, Berlin. 1982. ISBN 3-428-00194-X. стр. 45 f.
- Selma Krasa: Josef Kriehuber 1800–1876: Der Porträtist einer Epoche. Edition Christian Brandstätter, Wien 1987.
