Јордан Поп Јорданов

Јордан Поп Јорданов (Велико Градиште, 23. новембар 1925) српски, македонски и југословенски је универзитетски професор и научни радник. Био је редовни професор и бивши је декан Електротехничког факултета у Београду, као и редовни члан и бивши председник Македонске академије наука и уметности (МАНУ). Истакао се радовима из неутронске и реакторске физике, некласичне енергетике и квантне неуродинамике.[1]

Јордан Поп Јорданов
Датум рођења(1925-11-23)23. новембар 1925.(98 год.)
Место рођењаВелико Градиште
 Краљевина СХС

Биографија уреди

Професор Јордан Поп Јорданов је гимназију учио у Пожаревцу и Штипу, а Филозофски факултет је завршио у Скопљу 1956. године. Дипломирао је и на Електротехничком факултету Универзитета у Београду 1960. године, одсек за Техничку физику, где је и докторирао 1963. године.[2] У периоду 1960—1970 године радио је у Институту за нуклеарне науке у Винчи као научни и виши научни сарадник. Такође је у Винчи био и председник Научног већа.

Јануара 1971. прелази на Електротехнички факултет у Београду, најпре како ванредни, а затим (од 1976.) као редовни професор, све до превременог пензионисања 1984. На редовним и постдипломским студијама је држао наставу из атомске и статистичке физике, енергетске микрофизике и квантне електродинамике. Такође је основао постдипломски смер за сунчеву енергију, први у земљи из ове проблематике. Био је декан Електротехничког факултета Универзитета у Београду 1977-1979 године.[3]

1984. године прелази у Скопље као председник Македонске академије наука и уметности (МАНУ), на којој дужности остаје до краја 1991. Касније је био и дирeктор Истраживачког центра за енергетику, информатику и материјале МАНУ (до 2012. године), и председник Македонског националног комитета Светског савета за енергију.[3] У МАНУ је радио као руководилац неколико домаћих и иностраних пројекaта из енергетског моделирања, соларног електрицитета и квантне неуродинамике.

Признања уреди

За заслуге на пољу науке, електротехничке струке и образовања, професор Поп Јорданов је добитник многих признања, међу којима и

  • Годишња награда Института у Винчи за индивидуално научно остварење (1964)
  • Јубилaрна награда Института у Винчи за развој научне области (1968)
  • Award WREN-UNESCO for best paper at the World Congress on Renewable Energy in Denver (1996)
  • Партизанска споменица 1941.[4]

Дела уреди

Аутор је или коаутор више од 250 научних и стручних радова, од којих су многи публиковани у реномираним међународним часописима и зборницима научних конференција.[2]

Универзитетски уџбеници:

  • „Неравнотежна статистичка физика“ (1981)
  • „Квантна електродинамика“ (1983)

Референце уреди