Отворите главни мени

Јосиф Стојановић (умро 2. марта 1775. године, Осијек) је био српски православни епископ костајнички од 1754. до 1771. године, а потом и епископ горњокарловачки од 1771. до 1774. године.[1]

Јосиф Стојановић
Датум смрти1775.
Место смртиОсијек
 Хабзбуршка монархија
епископ костајнички
Године17541771
ПретходникАрсеније Теофановић
Наследникепархија укинута
епископ горњокарловачки
Године17711774
ПретходникДанило Јакшић
НаследникПетар Петровић

Епископ костајничкиУреди

Јосиф Стојановић је био пострижник сремског манастира Врдника и дуго је служио као придворни јеромонах при митрополитском двору у Сремским Карловцима. Након смрти владике Арсенија Теофановића (1753) изабран је за новог костајничког епископа, а хиротонисан је 20. јануара 1754. године у Сремским Карловцима од стране митрополита Павла Ненадовића. У то време, Костајничка епархија је обухватала област Баније и подручје Вараждинског генералата. Током наредних година, епископ Јосиф се није успешно носио са све већим проблемима на подручју своје епархије, начинивши низ пропуста у управи, чиме је изазвао негодовање свештенства и народа. Након разних невоља, морао је 1769. године бити покренут поступак за његово разрешење од епархијске управе. У исто време, државне власти су користиле нередовно стање за спровођење замисли о укидању ове епархије, што је требало остварити путем њене поделе, тако да је Банија припадне Горњокарловачкој епархији, док је подручје Вараждинског генералата требало припојити Пакрачкој епархији. Сва ова питања, решавана су између 1769. и 1771. године, а за то време владика Јосиф је на разне начине покушавао да се одржи на положају.[2]

Епископ горњокарловачкиУреди

Када је почетком 1771. године у Плашком умро горњокарловачки епископ Данило Јакшић, карловачки митрополит Јован Ђорђевић (1769-1773) је упркос свим ранијим невољама одлучио да за новог горњокарловачког епископа постави управо Јосифа Стојановића. Ова одлука ускоро се показала као веома штетна пошто је довела до даљег продубљивања нередовних прилика. Због старости и све лошијег здравља, Јосиф Стојановић је углавном боравио у Костајници, иако је знао да његов опстанак на дужности није био добро примљен у епархији. За то време, у преосталом делу епархије завладале су веома несрећне прилике, тако да је 30. јуна 1774. године владика Јосиф коначно одлучио да поднесе оставку. Након разрешења, повукао се у Осијек, где је умро 2. марта 1775. године.[3]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Вуковић 1996, стр. 256.
  2. ^ Грбић 1891, стр. 188-192.
  3. ^ Грбић 1891, стр. 193-204.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди