Љубица Чакаревић

Љубица Чакаревић–Ди Сорно (Ужице, 1894 — Сарајево, 1980) била је српска хероина у Првом светском рату (1914-1918)

Љубица Чакаревић
Љубица Чакаревић
Датум рођења1894.
Место рођењаУжице Кнежевина Србија
Датум смрти1980.
Место смртиСарајевоСФРЈ

Биографија уреди

Рођена је у Ужицу 1894. године. Завршила је учитељску школу. До окупације Србије радила је као учитељица. У току Првог светског рата, заједно са сестром Милицом, била је болничарка у Војној болници у Ужицу. Одбила је да ради као учитељица у току окупације. Иако су је укућани и пријатељи убеђивали да се предомисли кад је добила позив окупаторске власти да ради у школи, али није посустала и није прихватила. Са шесточланом групом Драгутина Јовановића – Луна, наредника Добровољачког одреда у Четвртом пешадијском пуку, после 27 дана избегавања бугарских заседа стигла је на Солунски фронт и донела драгоцене податке српској Врховној команди из окупиране отаџбине. Војводе Степа Степановић и Живојин Мишић, с којима се срела на фронту рекли су јој да је први весник из поробљене Србије.[1] На фронту се у штабу дивизије срела и са швајцарцем Арчибалдом Рајсом, а срела се и са братом Милутином, једним од тројице браће који су учествовали у борбама.[2]

За тај подвиг одликована је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“.

Убрзо после њиховог доласка на фронт, десио се и пробој фронта, тако да је Љубица заједно са солунском војском кренула назад за Србију.

Убрзо је Србија дочекала ослобођење, а Љубица је наставила да ради свој посао учитељице у ужичком крају.

Три године после ослобођења удала се за Николу де Сарна, сина италијанског дипломате Дионисија, који је био конзул у Београду са којим је имала једну ћерку. Породица је живела на релацији Италија-Србија.

Умрла је почетком јуна у Сарајеву 1980. године где је дошла код брата Милутина у посету, а је сахрањена на гробљу Баре.[3] Данас једна улица у Ужицу носи њено име. 29.10.2016. године њени посмртни остаци су ексхумирани и пренесени из Сарајева у родно Ужице и сахрањени у породичну гробницу на гробљу Доварје уз све војне почасти.[4]

Референце уреди

Литература уреди

  • Биографски лексикон Златиборског округа, Удружење Ужичана у Београду, Београд 2006.
  • Жене- солунци говоре, НИРО „Књижевне новине“, Београд 1987.
  • Жене Србије у НОБ, Нолит, Београд 1978.
  • Ужички лексикон/ уредник тома Драгица Матић, Београд: Службени гласник; Ужице: Град Ужице, 2014.

Види још уреди

Спољашње везе уреди