Ћелије (језеро)

Ћелије су вештачко језеро у Србији.

Језеро Ћелије
Ćelije.jpg
Ћелије
ЛокацијаРасински округ
Координате43° 23′ 22″ СГШ; 21° 09′ 48″ ИГД / 43.389556° СГШ; 21.163391° ИГД / 43.389556; 21.163391
Типакумулационо
ПритокеРасина, Сувајска река, Жилиначка река, Турјачки поток
ОтокеРасина
Земље басена Србија
Макс. дужина10 km
Макс. ширина1,2 km
Површина3,01 km2
Прос. дубина15,17 m
Макс. дубина48 m
Запремина0,0515 km3
Над. висина284 m
Језеро Ћелије на мапи Србије
Језеро Ћелије
Језеро Ћелије

Формирање акумулацијеУреди

 
Мапа акумулације Ћелије

Акумулација Ћелије пројектована је 1965. као многонаменска, као део система за заштиту језера Ђердап од наноса ерозионог порекла и као извориште за водоснабдевање крушевачког и околних региона међу осталим функцијама. Током изградње бране, акумулација Ћелије 1977. године проглашена је извориштем првог ранга за међурегионално и регионално водоснабдевање[1]. Река Расина је на месту широке Златарске долине, Златарске клисуре и Ћелијске котлине, 1979. године, преграђена браном висине 55 метара чиме је започето формирање Пуњење акумулације је окончано 1980. године. На месту где ја данас језеро постојало је село Златари, које је због преграђивања реке Расине делимично пресељено а делимично потопљено. Исти случај био је и са језером Ћелије по којем је језеро добило назив и чији заселак Васићи лежи на обали данашње акумулације. Пројектовано засипање акумулације је 50 година, замуљивање акумулације се очекује 2021. године, а потпуно засипање 2029. године. ЈКП Водовод Крушевац, које се снабдева водом из језера Ћелије, својим активностима покушава да продужи век акумулације до 2050. године [2].

Морфолошке и хидролошке одликеУреди

Површина језера на коти нормалног успора од 277 m н.в. износи 2,85 km², док површина слива износи oko 600 km². На коти нормалног успора Дужина обале је 21,7 km, а коефицијент разуђености (K) износи 4,3, што указује на врло разуђену обалу. Средњи годишњи протицај Расине кроз језеро био је током пројектовања око 6 m³ у секунди, а сада је због глобалног прегрервања око 4,5 m³ у секунди. У језерском басену на коти нормалног успора акумулирао се око 41 милиона m³ воде, сада после 40 година постојања, око 38 милиона m³. Просечна дубина на коти нормалног успора је око 14 m, док је максимална дубина језера 41 m. Провидност за време зиме износи до 4 m.

Амплитуде водостаја језера Ћелије зависе од количине падавина и обима воде које се користи. Највиши водостаји су крајем пролећа, а најнижи крајем лета и почетком јесени. Појединих година ниским водостајима се одликују и зимски месеци јер се протицање воде у језеро сведе на минимум. Током летњих дана температура површинског слоја воде износи 25 до 27°C, те је она погодна за купање и спортове на води. Зими се успоставља индиректна термичка стратификација воде, али је лед изузетна појава само за време хладнијих зима. Језеро Ћелије посећују спортски риболовци, а повремено се на њему организују различите манифестације.

ВодоснабдевањеУреди

Са акумулације Ћелије 87% грађана Крушевца и околних насеља преко тридесет година добија квалитетну воду за пиће. Мештани суседних општина: Ћићевца, Варварина, Александровца и Трстеника више деценија имају проблема са водоснабдевањем. У складу са тим, локална самоуправа Крушевца је у марту 2011. године започела пројекат „Реконструкција фабрике воде у Мајдеву“.

БиодиверзитетУреди

На основу података Завода за заштиту природе Србије (2004), на подручју језера постоји:

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Закон о искоришћавању и заштити изворишта водоснабдевања Сл. Гласник РС 27/77
  2. ^ Политика - дужи век за језеро Ћелије, новински чланак

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди