Ћићарија
Ћићарија је гpaничнa кpeчњaчкa планина нa ceвepy Истрe и jyгy Kpaca. Мањим делом се налази у Словенији, а већим у Хрватској.
Ћићарија | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Велики Планик |
Ндм. висина | 1272 m |
Координате | 45° 29′ 10″ С; 14° 06′ 00″ И / 45.4861° С; 14.1000° И 45° 29′ 10″ С; 14° 06′ 00″ И / 45.4861° С; 14.1000° И |
Географија | |
Државе | Хрватска Словенија |
Подручје Ћићарије се од остатка Истре издваја већом надморском висином и хладнијом климом. Ово подручје је слабо насељено. Последњих година расте занимање за покретање парка природе за очување природне баштине.
Већа насељена места на Ћићарији су Водице и Ланишће, а нека од мањих су Мали и Вели Бргуд, Мале и Веле Муне, Јеловице, Дане, Рашпор, Бргудац и др.
Подно Ћићарије живе Ћићи, становништво влашког порекла, које говори својим посебним истрорумунским језиком.[1][2]
Референце
уреди- ^ Флора 1962, стр. 329-353.
- ^ Katunar 2008, стр. 81-94.
Литература
уреди- Katunar, Daniela (2008). „Istrorumunji - jezik i zajednica”. Diskrepancija. 9 (13): 81—94.
- Флора, Радуа (1962). „Прилог питању класификације истрорумунског”. Јужнословенски филолог. 25 (1961-1962): 329—353.