Џек Хиршман (Њујорк, 13. децембар 1933Сан Франциско, 22. август 2021) био је амерички песник и друштвени активиста. Написао је више од 50 збирки песама и есеја.[1]

Џек Хиршман
Џек Хиршман у кафеу Трст
Лични подаци
Датум рођења(1933-12-13)13. децембар 1933.
Место рођењаЊујорк, САД
Датум смрти22. август 2021.(2021-08-22) (87 год.)
Место смртиСан Франциско, Калифорнија, САД
ОбразовањеГрадски колеџ у Њујорку
Универзитет у Индијани
Књижевни рад
Најважнија делаАмеричка преписка (Индијана У. Прес 1960)
Црни Алеф (Триграм Прес, 1969)
Лирипол (Сити Лајтс, 1976)
Резиме (Карбстоун, 1988)
Бескрајни праг (Карбстоун, 1992)

Биографија

уреди
 
Саксофониста Арт Пепер (лево) и Декстер Гордон (десно) разговарају са песником Џеком Хиршманом (у средини) у бару џез клуба Кистоун кутак, Сан Франциско (31. октобар 1981)

Хиршман је рођен у Њујорку, где је касније стекао диплому из области уметности на Градском колеџу у Њујорку 1955. године, и мастер из области уметности, као и докторску титулу на Универзитету Индијане 1957. и 1961. године.

Током студија на градском колеџу, радио је као фотокопирач за Асошијетед прес. Када је имао 19 година, послао је причу Ернесту Хемингвеју, који му је одговорио: „Дечко, не могу да ти помогнем. Ти пишеш боље него што сам ја писао када сам имао 19 година. Али, дођавола, пишеш исто као и ја. То није грех. Али тако нигде нећеш стићи.” Хиршман је оставио копију писма Асошијетед прес, и када је 1961. Хемингвеј извршио самоубиство, „Писмо младом писцу” било је дистрибуирано новинским агенцијама и објављено широм света.

 
Бепе Коста са Леонардо Омар Онидом, Џеком Хиршманом и Полом Поланским у градском позоришту током фестивала Октобар у поезији, Сасари, Италија (2011)

Хиршман је био ожењен Рут Епштајн, коју је упознао и са којом се виђао током студија на Градском колеџу у Њујорку 1954. године. Након дипломирања, Рут је постала директор програма Националног јавног радија а онда и генерални директор Санта Моника јавног радио сервиса КЦРВ.

Пар је имао двоје деце. Током 1950—их и 60-их, Џек Хиршман предавао је на Дартмут колеџу и Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу. Током свог мандата као професор на Универзитету Калифорније један од ученика уписаних у његовој класи био је Џим Морисон, касније суоснивач и главни вокал америчког рок састава Дорси.

Вијетнамски рат, међутим, ставио је тачку на Хиршманову академску каријеру; отпуштен са Универзитета Калифорније после подстицања својих ученика да се одупру регрутовању. Његов брак се распао и он се преселио у Сан Франциско 1973. године. На крају, Рут се поново удала и постала Рут Хиршман Сејмур, настављајући дугу сарадњу са јавним радијом Санта Моника.

Његова прва књига поезије објављена је 1960. године са предговором који је написао Карл Шапиро: „Какво је олакшање пронаћи песника који се не плаши да буде вулгаран или пак сентименталан, који у поезији може да прасне у смех или да плаче као луд – који може да води љубав са језиком или га шутне у задњицу.”

Четврт века Хиршман је провео лутајући улицама Сан Франциска, кафеима (укључујући и Кафе Трст, где је био редовна муштерија) и читајући, поставши активни улични песник и путујући активиста. Хиршман је такође уметник и колажер, али је и превео више од два тома књига из немачког, француског, шпанског, италијанског, руског, албанског и грчког.

 
Џек Хиршман са пољско-америчким преводиоцем Јанушом Залевским на сајму књига у Сан Франциску (2007)

Ради као помоћник уредника у левичарском књижевном часопису Лефт Карв  и дописник за Пиплс Трибјун. Међу бројним књигама поезије које је написао су: Америчка преписка (Индијана У. Прес 1960), Црни Алеф (Триграм Прес, 1969), Лирипол (Сити Лајтс, 1976), Резиме (Карбстоун, 1988) и Бескрајни праг (Карбстоун, 1992).

Према приказу књиге из 2006, Хиршман је стаљиниста. Превео је песме Јосифа Стаљина из његовог младалачког периода на енглески језик (Џоуи: Песме Јосифа Стаљина Делириодендрон Прес, 2001).

 
Џек Хиршман и Ањета Фалк у Кафе Трсту (јул 2013)

Јуна 1999, Хиршман се оженио шведском песникињом, списатељицом и уметницом Ањетом Фалк.  Године 2006. Хиршман је објавио своју до сада најобимнију збирку песама, Аркејнс, у Салерну од стране Мултимедија Едициони, Аркејнс.
Књига садржи 126 поеме написане током 34 године. Исте године проглашен је и за песника лауреата у Сан Франциску. Награду му је уручио градоначелник Гавин Њусом. У свом обраћању при додели награде песника лауреата, Хиршман је најавио оснивање Међународног фестивала поезије у Сан Франциску, одржавајући велику традицију градске књижевне сцене. [2]

У јулу 2007. године, пријатељи из јавне библиотеке Сан Франциска, градоначелник Гавин Њусом, Хиршман и јавна библиотека Сан Франциска представили су свој први Међународни поетски фестивал у Сан Франциску.[3]

Хиршман је именован као песник у резиденцијалном програму са пријатељима из јавне библиотеке Сан Франциска 2009. године и тренутно има тај статус. Наставио је са радом на подршци књижевне заједнице, као и вршењу улоге кључног организатора бијенала у Сан Франциску на Међународном поетском фестивалу.

Од 2007. године на фестивалу, Хиршман заједно са својим пријатељима из јавне библиотеке Сан Франциска као и јавном библиотеком Сан Франциска представљају мање фестивале поезије на различитим језицима, укључујући и Латино поетски фестивал, вијетнамски поетски фестивал и ирански уметничко-поетски фестивал.

Хиршман је био активан у Револуционарној песничкој бригади и уређује антологију 11 песника у која садржи песме из сваког од 11 градских дистрикта.

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди