Џозеф Бишара (енгл. Joseph Bishara; 26. јул 1970) амерички је композитор, музички продуцент и глумац, најпознатији по писању музике за хорор филмова, као што су Астрална подмуклост (2010), Мрачно небо (2013), Призивање зла (2013) и Злоћудно (2021). Иако је најчешће сарађивао са редитељем Џејмсом Ваном, Бишара је на почетку каријере имао колаборације и са Џоном Карпентером, Џозефом Зитом и Рејом Манзареком.

Џезеф Бишара
Лични подаци
Пуно имеЏозеф Бишара
Датум рођења(1970-07-26)26. јул 1970.(53 год.)
Занимањекомпозитор, музички продуцент, глумац
Рад
Активни период1998 — данас
Жанровифилмска музика, хорор
Битне улогеДемон црвеног лица у Астралној подмуклости
www.jbishara.com
Веза до IMDb-а

Први филм на коме је радио била је библијска драма Јосифов дар (1998). За хорор жанр постао је заинтересован након што је погледао старе хорор класике, попут Кабинета доктора Калигарија (1920) и Носфератуа (1922).[1] За рад на Астралној подмуклости награђен је Фангоријином наградом за најбољег композитора, а за Призивање зла 2 (2016) добио је у истој категорији награду Америчког друштва композитора, аутора и издравача.[2]

Бишара је често тумачио улоге демона у хорор филмовима за које је писао музику, па је тако био Демон црвеног лица у Астралној подмуклости и наставцима Астрална подмуклост 3 (2015) и Астрална подмуклост 4: Последњи кључ (2018).[3] Тумачио је и лик вештице Батшибе Шерман, главне антагонисткиње у филму Призивање зла (2013), као и демона лутке Анабел у филмовима Анабел (2014) и Анабел 2: Стварање зла (2017).[4]

Филмографија уреди

Композитор уреди

Звучни продуцент и дизајнер уреди

Глумац уреди

Улоге Џозефа Бишаре
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
2010. Астрална подмуклост Insidious Демон црвеног лица
2013. Призивање зла The Conjuring Батшиба Шерман
2014. Анабел Annabelle Анабелин демон
2015. Астрална подмуклост 3 Insidious: Chapter 3 Демон црвеног лица
2017. Анабел 2: Стварање зла Annabelle: Creation Анабелин демон
2017. Мртва ноћ Dead Night Крон
2018. Астрална подмуклост 4: Последњи кључ Insidious: The Last Key Демон црвеног лица
2020. Ловац на снове Dreamkatcher Ноћни Хаг


Референце уреди

  1. ^ Fichera 2016, стр. 49–50.
  2. ^ Nevins 2015.
  3. ^ Turek 2013.
  4. ^ Schweiger 2013.

Спољашње везе уреди