Џудит Бери
Џудит Бери (рођена 1954) је америчка уметница, списатељица и едукаторка најпознатија по својим инсталацијама и перформансама и критичким есејима, али и по својим радовима у цртежу и фотографији.[1][2] Она је професор и директор МИТ програма за уметност, културу и технологију на Масачусетском институту за технологију.[3] Излагала је на међународним изложбама и добила низ награда.[4][5]
Џудит Бери | |
|---|---|
| Датум рођења | 1954. |
| Место рођења | Коламбус |
| Веб-сајт | www |
Биографија уреди
Џудит Бери је рођена 1954. у Коламбусу. Похађала је Универзитет Калифорније у Берклију и Уметнички институт у Сан Франциску.[6] Бери је дипломирала архитектуру на Универзитету Флорида 1978.[5][6] Магистрирала је комуникационе уметности, компјутерску графику на Њујоршком технолошком институту 1986.[7][8] Њен представник је галерија Розамунд Фелсен у Лос Анђелесу.[9]
Предавања уреди
У периоду 2002–2003, Бери је била гостујући уметник на Школи за архитектуру и планирање на Масачусетском технолошком институту (МИТ).[2] Од 2003. до 2005. била је професор на Мерз академији у Штутгарту. Од 2004. године је професор и директор Института уметности Универзитета Лесли у Бостону, а такође предаје скулптуру на Купер Унион-у..[5] Бери је директорка АКТ програма на МИТ-у у Кембриџу.[10]
Радови уреди
Током 1980-их и 1990-их Бери се фокусирала на фотографске и видео радове који су испитивали род, теорију филма и перцепцију. Такође се бавила архитектуром и медијима, укључујући дизајн изложбе.[4] Она је креирала инсталације малих размера у којима се гледалац на неки начин бави уметничким делом, као што су Space Invaders (1980), Speedflesh (1999) и Студија за огледало и башту (Study for Mirror and Garden) (2008).[11] Такође је креирала комплетне изложбене просторе за емисије као што су групне изложбе Damaged Goods (1986) и a/drift (1996), као и за ЈJudith Barry: Body without Limits (2008), преглед њеног рада у дванаест инсталација.[5]
Бери има стално интересовање за лични глас и његове друштвене и политичке функције, што је информисало дела као што су Прва и трећа и Каирске приче.[4] Прва и Трећа (1987) настао је из интервјуа са имигрантима у Америци, који су расправљали о обећањима и стварности својих искустава о „америчком сну“.[5] Каирске приче су збирка видео интервјуа [12] са више од 200 жена из Каира током америчке инвазије на Ирак 2003. и почетка Египатске револуције 2011. године. Свака прича приказује лична искуства жена.[11] Свака интервјуисана особа има другачију друштвену и економску класу у Египту, да подсети гледаоца да су историја, представљање и превод питања која утичу на многе културе.[11]
Бери је излагала на међународном нивоу, укључујући Lumiar Cite Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2021) (2020), Колекција Берардо Музеја (2010), Домус Артијум ДА2 у Саламанки (2008), Бијенале у Каиру (2001), Бијенале уметности/Архитектуре у Венецији (2000), Сао Пауло Бијенале уметности (1994), Бијенале у Нагоји (1993), Carnegie International (1992) и Витни бијенале (1987), између осталих.[4][8][13][14] Њени критички есеји и фикција укључују збирку есеја Јавна фантазија (1991).[4]
Награде уреди
- 1978 – ЛИНИЈА (награда за књигу) [2]
- 1986 – Њујоршка фондација за уметност, стипендија у настајању
- 1986 – Државни савет за уметност Њујорка, видео Art Matters (грант за пројекат)
- 1989 – Art Matters (грант за пројекат), Национална задужбина за уметност (НЕА), стипендија уметника
- 1990 – Њујоршка фондација за уметност, стипендије у настајању
- 1996 – Резиденција Векснер центра за уметност у видеу
- 1997 – Њујоршка фондација за уметност, стипендија у настајању
- 2000 – Награда Фредерика Џона Кајслера за архитектуру и уметност[15][16][5]
- 2001 – Најбољи павиљон и награде публике, 8. Бијенале у Каиру[8][5]
- 2001 – Награда „Анонимна је била жена“ [17]
- 2011 – Награда Џон Сајмон Гугенхајм за ликовну уметност[5]
Референце уреди
- ^ „Judith Barry”. Rosamund Felsen Gallery. Приступљено 2016-05-03.
- ^ а б в „Judith Barry”. ACT at MIT (на језику: енглески). Приступљено 2016-05-03.
- ^ „Judith Barry”. act.mit.edu. Архивирано из оригинала 17. 05. 2018. г. Приступљено 2018-11-20.
- ^ а б в г д „Judith Barry, Audain Visual Artist-in-Residence”. Art&Education. Simon Fraser University. Приступљено 15. 2. 2017.
- ^ а б в г д ђ е ж „Judith Barry”. John Simon Guggenheim Foundation. Приступљено 2016-05-03.
- ^ а б „Judith Barry / MATRIX 127”. BAMPFA. University of California. Приступљено 16. 2. 2017.
- ^ „Judith Barry (biography)”. Fondation Langlois. Приступљено 2016-05-03.
- ^ а б в „PennDesign Fine Art Lecture: Judith Barry”. Institute of Contemporary Art. 6. 10. 2014. Приступљено 2016-05-03.
- ^ „Rosamund Felsen Gallery”.
- ^ „Judith Barry | United States | Judith Barry Studio”. Judith Barry | United States | Judith Barry Studio (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-14.
- ^ а б в „Judith Barry: …Cairo stories”. Experimental Cinema. Приступљено 2016-05-03.
- ^ Kholeif, Omar (1. 12. 2011). „Cairo Stories”. Art Monthly Magazine, Issue:352. Приступљено 2016-05-03.
- ^ „Judith Barry”. Waterside Contemporary. Приступљено 2016-05-03.
- ^ „Bio/CV”. Judith Barry. 8. 5. 2014. Приступљено 16. 2. 2017.
- ^ Meissner, Jill (7. 10. 2016). „Austrian Frederick Kiesler Prize for Architecture and the Arts Laureate 2016 ANDRÉS JAQUE” (PDF). Austrian Frederick and Lillian Kiesler Private Foundation. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 02. 2017. г. Приступљено 04. 02. 2023.
- ^ „Judith Barry”. Austrian Frederick and Lillian Kiesler Private Foundation. Архивирано из оригинала 06. 04. 2017. г. Приступљено 2016-05-03.
- ^ „Past Award Winners”. Anonymous Was A Woman Award. Архивирано из оригинала 3. 11. 2011. г. Приступљено 2016-05-03.
Спољашње везе уреди
- Колекција Џудит Бери у Музеју модерне уметности (МОМА)
- Музеј који желите интерактивно уметничко дело Џудит Бери
