Џуче идеја (кореј. 주체사상)[1] је званична државна идеологија Северне Кореје, али и целокупан политички систем те државе.[2] Творац идеје је Ким Ил Сунг (19121994).[3] Срж саме идеје је да је ”човек господар свега, и одлучује о свему”.[4][5][6] Званично је уведена 1972. године као замена за марксизам-лењинизам, а следбеници је сматрају вишом, развијеном формом социјализма.

Практична примена

уреди

Према Ким Џонг Иловом делу О Џуче идеји, примена Џучеа у државној политици подразумева следеће:

  1. Народу се мора обезбедити слобода политичког мишљења, те ослањање на сопствене потенцијале у економији, али и политици оружаних снага (што се може сматрати тежњом ка блоковској несврстаности).
  2. Оваква политика мора надахнути народне масе што би створило пуну запосленост у револуцији и обнови.
  3. Методи револуције и обнове морају бити прилагођени ситуацији у земљи, и
  4. најважнији процес у тој револуцији треба да буде обликовање људи као зрелих комуниста спремних на акцију у изградњи земље.

Религијске одлике

уреди

Ким ил Сунг је прокламацијом Џуче идеје желео да народу створи адекватну замену за религију, тј. да уклони метафизичке аспекте религије као друштвеног феномена, али су и опет придодате и неке сличности: година рођења Ким Ил Сунга је, неколико година после његове смрти узета за почетну годину новог Џуче календара; статуе Ким Ил Сунга постоје у свим насељима у Северној Кореји, његове и слика Ким Џонг Ила су обавезне на зидовима свих станова, канцеларија, фабричких хала, у возовима, аутобусима и путничким авионима, а беџеве са њиховим ликовима морају носити сви грађани док су на јавним местима. Џуче торањ, Велика бронзана статуа Ким Ил Сунга са испруженом руком, те његова родна кућа и маузолеј (све у Пјонгјангу) су главна места ходочашћа за севернокорејски народ, али и за малобројне присталице Џуче идеје широм света.

Референце

уреди
  1. ^ Myers 2015, стр. 11.
  2. ^ Myers 2015, стр. 12.
  3. ^ Myers 2015, стр. 13.
  4. ^ Cumings 1997, стр. 207, 403–04.
  5. ^ Abt 2014, стр. 73–74.
  6. ^ Robinson 2007, стр. 159.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди