Авриг (рум. Avrig, нем. Freck, мађ. Felek) град је у Румунији, у средишњем делу државе. Авриг је важан град округа Сибињ.

Авриг
Avrig
Панорама Аврига
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ЖупанијаСибињ
Становништво
Становништво
 — 2011.12.815[1][2]
Географске карактеристике
Координате45° 42′ 29″ С; 24° 22′ 29″ И / 45.708056° С; 24.374722° И / 45.708056; 24.374722
Површина133,36 km2
Авриг на карти Румуније
Авриг
Авриг
Авриг на карти Румуније
Веб-сајт
www.primaria-avrig.ro

Авриг је према последњем попису из 2002. године имао 14.260 становника.

Географија

уреди

Град Авриг налази се у јужном делу историјске историјске покрајине Трансилваније, око 30 km источно од Сибиња, седишта округа.

Авриг се налази у јужној котлини Трансилваније, на реци Олт. Град се образовао као трговиште при преласку ове реке. ЈУжно од града изиджу се Карпати (тачније Фагарашко горје). Надморска висина града је око 385 m.

Историја

уреди

Према државном шематизму православног клира Угарске, 1846. године у месту "Фелек" служили су пароси, поп Давид Рус, а помагао му је капелан Јован Дрегић. Број породица је износио 66, којима су придодати филијарци њих 42 фамилија, из Седерјеша и Золтана.[3][4]

Становништво

уреди

У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1992.2002.2011.
14.96514.26012.815

Матични Румуни чине већину градског становништва Аврига, а од мањина присутни су Немци, Мађари и Роми. Некада бројно немачко становништво се иселило у матицу током 20. века.

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  4. ^ „Istorija Poljske”. www.znanje.org. Приступљено 2024-01-31. 

Спољашње везе

уреди