Википедија

Аденовирусно запаљење вежњаче

Аденовирусно запаљење вежњаче је вирусна болест коју изазивају аденовируси типа 8, 5, 9, 11, 19. Лечење се заснива на примени одређених лекова и спровођење специфичних поступака лечења.[1]

Вирусно запаљење вежњаче
Вирусно запаљење вежњаче
Класификација и спољашњи ресурси

Епидемиологија

уреди

Аденовирусно запаљење вежњаче је веома заразно - понекад се могу развити епидемије заражених у већим групама или у појединим областима.[2]

Болест се јавља подједнако код мушкараца и жена, и не показује старосну и расну склоност.

Период инкубације болести је приближно 10 дана.

Етиопатогенеза

уреди
 
Вирусно запаљење вежњаче
 
Један од симптома ковида 19 је и вирусно запаљење вежњаче
 
Осећај свраба и сузење очију настаје као последица иритације вежњаче

Аденовируси су вируси слични онима који изазивају кашаљ и прехладу Врло су заразни јер се брзо размножавају и брзо се шире на друге људе у човековом окружењу. У већини случајева преносе се капљицама у ваздуху, најчешче након блиског контакта са особама у акутној фази болести.[3]

Кад једном у људско тело уђу аденовируси, они временом почињу да се умножавају и изазивају инфламаторни процес, истовремено у пределу:

  • слузокоже очију
  • горњих дисајних путева (назофаринкса. тонзила, фарингса, ларингса, итд).

Овај облик запаљења вежњаче јављаја се само у облику акутних коњунктивита, и најчешће је удружен са кератитом, али манифестације се могу видети и на капцима, а може се дефмисати и као:

  • специфична форма кератокоњунктивита која се може и спонтано излечити или,
  • нелечена форма која прелази у хронично обољење пролазећи кроз различите стадијуме карактеристичне за ово обољење.[4]

Болест може бити удружена и са другим вирусима као што су: миксовируси, парамиксовируси, пикновируси, молускум контагиозум и верука вулгарис вируси.

Клиничка слика

уреди

Клиничка слика болести се карактерише:

  • отоком капака око трепавица,
  • едемом вежњаче,
  • великим фоликулом у палпебралној вежњачи,
  • црвенило очног капка
  • осећајајем страног тела или песка у оку током трептања,
  • воденасти исцедак
  • увећање лимфних жлезда на врату и/или око уха
  • симптоми налик грипу
  • незнатна осетљивост на светло (фотофобија)

Касније се могу придружити и знаци нумуларног запаљења рожњаче (лоптасти инфилтрати субепителијаално).

Општи клинички ток болести, узимајући у обзир правовремено лечење, траје око 3-4 недеље.

Диференцијална дијагноза

уреди

Диференцијално дијагностички треба имати у виду следеће болести:[5]

  • Херпес симплекс вирусом изазвано обољење ока
  • Хламидијама изазвано обољење ока
  • Бактеријско запаљење вежњаче
  • Токсично запаљење вежњаче
  • Алергијско запаљење вежњаче
  • Атопијски облик запаљење вежњаче
  • Блефароконјуунктивитис
  • Страно тело.

Терапија

уреди

Лечење почиње испирањем ока раствором повидон јодида на сваки сат,[6] уз примену антивирусних капи за очи и оралних антивирусних лекова. Иако ови лекови могу бити ефикасни, нису у могућности да потпуно уклона вирус, што ствара потенцијалне услове да се вирусно запаљење може поновити.[7]

Лечење се може комбиновати и са антибиотиком и кортизоном,[8] у облику капи, масти, таблета или убризгавањем у око. Према потреби користе се и мидријатици.[9]

Уколико ожиљци настали након запаљења узрокује трајно оштећење које значајно нарушава вид, или ако болест не реагује на лекове, може се применити трансплантација рожњаче

Опште мере
  • Код пацијената са јаком фотофобијом неопходно је ношење тамних наочара.
  • Ако је око јако лепљиво, повремено се може обрисати стерилном ватом намоченом у охлађену прокувану воду онолико често колико је то потребно.
  • Како су вирус јако заразан и све што дође у контакт са пацијентовим сузама је јако инфективно. У том смислу пацијент мора користити свој пешкир, постељину и јастучницу, које треба мењати што је чешће могуће
  • Не треба дирати лице рукама и не треба прати руке често.
  • Када се користите маст и капи за очи не сме се дозволити да млазница додирује очи или трепавице.
  • Деца не би требало да иду у школу најмање једну недељу или све док је око црвено или упаљено.[10]

Извори

уреди
  1. ^ Syed NA, Hyndiuk RA: Infectious conjunctivitis. Infect Dis Clin North Am 1992; 6(4): 789-805.
  2. ^ Ishiko H, Shimada Y, Konno T, Hayashi A, Ohguchi T, Tagawa Y, et al. Novel human adenovirus causing nosocomial epidemic keratoconjunctivitis. J Clin Microbiol. 2008 Jun. 46(6):2002-8
  3. ^ Chapter 7. Infectious Diseases of the External Eye: Clinical Aspects. In: Sutphin Jr. JE, Chodosh J, Dana MR, Fowler WC, Reidy JJ, Weiss JS, Turgeon PW, External Disease and Cornea. Section 8., 2004-2005 Basic and Clinical Science Course. San Francisco : American Academy of Ophthalmology; 2004; p. 130-4.
  4. ^ Liesegang TJ: Conjunctiva. In: Wright KW, ed. Textbook of Ophthalmology. 1997: 665-90.
  5. ^ Azari AA, Barney NP. Conjunctivitis: a systematic review of diagnosis and treatment. JAMA. 2013 Oct 23. 310 (16):1721-9.
  6. ^ Monnerat N, Bossart W, Thiel MA. [Povidone-iodine for treatment of adenoviral conjunctivitis: an in vitro study]. Klin Monatsbl Augenheilkd. 2006 May. 223(5):349-52.
  7. ^ Usher P, Keefe J, Crock C, Chan E. Appropriate prescribing for viral conjunctivitis. Aust Fam Physician. 2014 Nov. 43 (11):748-9.
  8. ^ Wilkins MR, Khan S, Bunce C, et al. A randomised placebo-controlled trial of topical steroid in presumed viral conjunctivitis. Br J Ophthalmol. 2011 Sep. 95(9):1299-303
  9. ^ Wilhelmus, KR (2010). „Antiviral treatment and other therapeutic interventions for herpes simplex virus epithelial keratitis”. Cochrane Database Syst Rev. 12: CD002898. PMC 4739528  . PMID 21154352. doi:10.1002/14651858.CD002898.pub4. 
  10. ^ Is there anything I can do to help myself? Adenoviral conjunctivitis, Information for patients, relatives and carers, Imperial College Healthcare NHS Trust.

Спољашње везе

уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аденовирусно_запаљење_вежњаче&oldid=27441963”