Адријанопољ Пафлагонијски

Адријанопољ Пафлагонијски (старогрчки: Ἁδριανούπολις ἑν Παφλαγονία) био је град у југозападној Пафлагонији, у Малој Азији, око 3 km југозападно од данашњег Ескипазара.

Адријанопољ Пафлагонијски
Опште информације
Место	Ескипазар
Држава	Турска
Врста споменика	археолошко налазиште

Био је насељен бар од 1. вијека прије Христа до 8. вијека послије Христа. Град је име добио у 2. вијеку, по римском императору Хадријану, а носио је и имена Кесареја (Caesarea или Καισάρεια) и Просеилемене.

Када је цар Теодосије I (347–395) од дијелова Пафлагоније и Витиније 380. године установио нову провинцију Хонорију, именовану по његовом млађем сину Хонорију, град је постао познат као Адријанопољ у Хоноријади.

Историја

Послије 4. вијека то је био велики антички град, познат по многобројним црквама и манастирима. Као најважнији град западне регије Црног мора био је сједиште епархије у којој су живели многи угледни архијереји. Осим тога, важио је и за центар ходочашћа. Са свих страна хрлили су ходочасници у Адријанопољ ради исцјељења од тјелесних и духовних недуга.

„Свети Алимпије учини многа чудеса благодаћу Христовом: он болне исцељиваше, ђаволе из људи изгоњаше, будућност предсказиваше.“ (Из Житија светих за месец новембар св. Јустина (Поповића).)

На мјесту на ком се подвизавао Алимпије Столпник, а то је било надомак града, подигнута су два манастира, један мушки и један женски, са обе стране столпа (стуба).

„И стицаше се к њему многи народ: људи и жене, младићи и старци, да слушају корисне поуке његове и да се исцељују од својих душевних и телесних бољки. А многи од њих изабраше да остану и живе поред њега. Зато светитељ нареди да се устроје два манастира, мушки и женски, један с једне стране столпа, а други с друге. Сам пак стајаше на столпу у средини, као свећа на светњаку, просвећујући оба манастира и учењем својим и примером ангелског живота свог, и заштићујући их молитвама својим. Преподобни им даде законе и уставе монашког живота, наредивши им да будно чувају себе од демонских замки. Притом он женама нарочито заповедаше да се никада не показују мушкарцима на очи. У женском манастиру живљаше и мајка блаженог Алимпија са својом ћерком а његовом сестром Маријом, и друге врло угледне жене града Андријанопоља...“ (Из Житија светих за месец новембар св. Јустина (Поповића).)

Према Ерсину Челикбашу, академику са одељења за археологију Универзитета Карабук, Адрианопољ је изненада опустио у 7. вијеку. Мало се зна о томе зашто је древни град Адрианопољ напуштен.

Знамените личности

Свети Алимпије Столпник (522-649). Назван Столпником, јер се много година подвизавао на столпу (= стубу) који је подигао усред паганског (идолопоклоничког) гробља надомак Адријанопоља. Сахрањен је у цркви свете Јефимије, коју је прије него се попео на стуб и отпочео подвизавање, саградио поред стуба.

Преподобни Стилијан Пафлагонијски (р. 550). Рођен у Адријанопољу, а подвизавао се околним горама као испосник.

Археолошкo налазиште

Мозаик на поду цркве

Археолошка ископавања започета су 2003. године. Откривено је 14 јавних здања и других грађевина у античком граду, међу којима два купатила, двије цркве, одбрамбени зидови, камене гробнице, позориште, лучна и куполаста структура, велика култна ниша, зидови, вила, друге велике зграде и неколико религиозних здања.

Хришћанске грађевине покривају подручје од 20 км од центра Адријанопоља. Археолози сматрају да су ископавањем грађевине старе више од 1500 година, открили једну од најстаријих цркава у Анатолији. Црквени подови су украшени мозаицима у које су уграђене представе библијских ријека: Гихон, Фисон, Тигар и Еуфрат.

На другим мозаицима изображени су разноврсни ликови, укључујући и животиње, попут коња, слонова, чак и митских грифона. Ту су још и представе бика, лава и два пауна. Ови мозаици могу се поредити са сличним у античком граду Зеугма.

Испоставља се да је Адријанопољ веома важан древни град и „мозаичко налазиште“.