Археолошко налазиште као непокретно културно добро
Археолошко налазиште је једна од четири врсте непокретних културних добара у Србији. Археолошка налазишта као непокретна културна добра могу имати изузетан значај или велики значај или само заштићена, без назначеног значаја.
.JPG)
.jpg)
Значење појмаУреди
Под археолошким налазиштем као непокретним културним добром подразумева се „део земљишта или површине под водом који садржи остатке грађевина и других непокретних објеката, гробних и других налаза, као и покретне предмете из ранијих историјских доба, а од посебног су културног и историјског значаја“ (Закон о културним добрима Р Србије, 1994).
Као и свако друго културно добро и археолошко налазиште се не сме „оштетити, уништити, нити се без сагласности, у складу с одредбама овог закона, може мењати његов изглед, својство или намена“ (Закон о културним добрима Р Србије, 1994).
Археолошка налазишта у СрбијиУреди
Археолошка налазишта од изузетног значаја у СрбијиУреди
- Винча - локалитет Бели Брег у Винчи код Београда,
- Медијана - локалитет Брзи Брод код Ниша,
- Царичин град код Лебана,
- Некропола стећака у Перућцу код Бајине Баште,
- Велика хумка у Пилатовићима код Пожеге,
- Рудна глава код Мајданпека,
- Гамзиград код Зајечара,
- Лепенски Вир код Доњег Милановца,
- Понтес у Костолу код Кладова,
- Караташ код Кладова,
- Град-Старчево код Панчева,
- Басијана код Доњих Петроваца, Рума,
- Сирмијум у Сремској Митровици,
- Жидовар у Орешцу код Вршца,
- Гомолава код Хртковаца, Рума,
- Челарево код Бачке Паланке,
- Тителски плато код Титела,
- Улпијана код Липљана,
- Виминацијум код Костолца,
- Краку Лу Јордан у Бродици код Кучева.