Археолошко налазиште као непокретно културно добро

Археолошко налазиште је једна од четири врсте непокретних културних добара у Србији. Археолошка налазишта као непокретна културна добра могу имати изузетан значај или велики значај или само заштићена, без назначеног значаја.

Сирмијум у Сремској Митровици - Царска палата
Улпијана код Липљана
Некропола стећака у Перућцу код Бајине Баште
Лепенски Вир код Доњег Милановца
Гамзиград-Ромулијана код Зајечара
Археолошко налазиште Бело брдо код Винче

Значење појма

уреди

Под археолошким налазиштем као непокретним културним добром подразумева се „део земљишта или површине под водом који садржи остатке грађевина и других непокретних објеката, гробних и других налаза, као и покретне предмете из ранијих историјских доба, а од посебног су културног и историјског значаја“ (Закон о културним добрима Р Србије, 1994).

Као и свако друго културно добро и археолошко налазиште се не сме „оштетити, уништити, нити се без сагласности, у складу с одредбама овог закона, може мењати његов изглед, својство или намена“ (Закон о културним добрима Р Србије, 1994).

Археолошка налазишта у Србији

уреди

Археолошка налазишта од изузетног значаја у Србији

уреди

Археолошка налазишта од великог значаја у Србији

уреди

Заштићена археолошка налазишта у Србији

уреди

Види још

уреди

Извори

уреди

Спољашње везе

уреди