Отворите главни мени

Перућац је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 530 становника. У рејону села се налази хидроелектрана „Бајина Башта“ и некропола стећака Мраморје, из XIV века.

Перућац
Perućac and the Drina river - Перућац и Дрина.JPG
Поглед на насеље Перућац и реку Дрину са Таре
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаБајина Башта
Становништво
 — 2011.Пад 530
Географске карактеристике
Координате43°57′14″ СГШ; 19°25′16″ ИГД / 43.954° СГШ; 19.421166° ИГД / 43.954; 19.421166Координате: 43°57′14″ СГШ; 19°25′16″ ИГД / 43.954° СГШ; 19.421166° ИГД / 43.954; 19.421166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина316 м
Перућац на мапи Србије
Перућац
Перућац
Остали подаци
Поштански број31256
Позивни број031
Регистарска ознакаBB

Овде се налази Рајаковића кућа.

Садржај

Некропола стећакаУреди

Мраморје или Багруша је средњовековна некропола стећака која спада међу најочуваније некрополе тог поднебља[1]. Потиче из XIV века и простире се између реке Дрине и магистралног пута који прати њен ток, на самом улазу у насеље. Локалитет се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[2][1], али је и поред тога угрожен реком Дрином са једне и ширењем самог Перућца, са друге стране[1].

ГеографијаУреди

Река Врело настаје од јаког крашког врела Перућац на надморској висини од 234 метра у подножју планине Таре. Вода Врела потиче од дренираних падавина са пространог платоа Таре. Просечна издашност перућачког врела је 330 л/с, док је просечна температура воде око 10 степени. Река Врело је бистра, провидна речица која се водопадом висине 10м улива у Дрину.

Врело је пориблјено калифорнијском патрмком. По хумкама и обалама Врела расту јова, јаребика, јасен, горски јавор, брест, црна зова, орах...

На Врелу је 1927. године пуштена у рад мини хидроелектрана, инсталисане снаге 60књ са просечном годишњом производњом 300 000 кwh.

Дужина тока реке Врело је 365м. Важи за једну од најкраћих река Европе. Зову је и рекла година.

Има све што имају и оне много веће светске реке - велики, моћни извор из кога куља беличаста вода, један рибњак на десној обали, воденицу на левој, једну леву притоку у виду бистрог поточића, насеље на левој обали, два моста...

Дирна са реком Врело је у акцији избора седам српских чуда природе у организацији Туристичке организације Србије проглашена за прву природну лепоту.

ДемографијаУреди

У насељу Перућац живи 691 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,3 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 317 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[3]
Година Становника
1948. 608
1953. 629
1961. 666
1971. 569
1981. 802
1991. 687 683
2002. 845 860
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
832 98,46 %
Црногорци
  
3 0,35 %
Југословени
  
2 0,23 %
Хрвати
  
1 0,11 %
Македонци
  
1 0,11 %
непознато
  
3 0,35 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија сликаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Некропола стећака — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски). 
  2. ^ „Споменици културе од изузетног значаја“ Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 15, 2008) (на језику: енглески) (Министарство културе Републике Србије) (на језику: српски)
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди