Акамир (грчки: Ἀκάμηρος; умро после 799.) је био архонт Словена из "Велзетије", вођа устанка против царице Ирине 799. године.

БиографијаУреди

Једини извор који помиње Акамира јесте хроника Теофана Исповедника. Као вође побуне Теофан наводи синове Константина V (741-775), бивше цезаре Нићифора и Христофора и њихову млађу браћу Никиту, Антимоса и Евдокима. Њихов покушај да државним ударом дођу на власт уместо свог полубрата, Лава IV Хазара (775-780) завршен је неуспешно те су кажњени ослепљењем. Након Лавове смрти Ирина преузима власт у име малолетног сина Константина IV до 797. године када потпуно самостално преузима власт над Царством. Ујаке младог цара послала је у изгнанство у Атину како јој не би угрозили власт. Марта 799. године Акамир, у дослуху са трупама Хеладе, планира да једног од браће прогласи за цара. Ирина је, међутим, информисана о устанку те је послала рођака који је у Атини заробио браћу, ослепео их и послао на острво Панормо у Мраморном мору. Акамир се више не помиње у изворима.

Територија којом је Акамир владао идентификована је као Велегезитија, подручје око Димитријаде у источној Тесалији на којој су живели Велегезити.

ЛитератураУреди