Александар Ланжерон
Александар Ланжерон (24. јануар 1763 – 16. јул 1831) је био руски генерал француског порекла.
| Александар Ланжерон | |
|---|---|
 Александар Ланжерон | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. јануар 1763. |
| Место рођења | Париз, Краљевина Француска |
| Датум смрти | 16. јул 1831. (68 год.) |
| Место смрти | Одеса, Руска Империја |
| Војна каријера | |
| Служба | 1778-1831 |
| Војска |  Краљевина Француска Руска Империја |
| Чин | генерал |
| Учешће у ратовима | Амерички рат за независност Руско-шведски рат (1788–1790) Руско-турски рат (1787–1792) Француски револуционарни ратови Руско-турски рат (1806–1812) Наполеонови ратови Руско-турски рат (1828–1829) |
Биографија уреди
Учествовао је у саставу француског експедиционог корпуса на страни Американаца у Америчком рату за независност. Након избијања Француске револуције, емигрирао је и прикључио се руској војсци. Учествовао је у Руско-шведском и Руско-турском рату. У Француским револуционарним ратовима, борио се на страни Руса и Аустријанаца против Француске. Учествовао је и у Наполеоновим ратовима. У бици код Аустерлица, командује 2. руском колоном под командом Буксгевдена. Учествовао је и у Руско-турском рату (1806–12) у коме је 1809. године тукао надмоћнију турску коњицу која се упутила ка Букурешту. Борио се у армији Чичагова у Наполеоновој инвазији на Русију. Учествовао је и у бици код Лајпцига као командант левог крила. Одбацио је две француске дивизије. Дана 18. октобра 1813. одбацио је Неја и Мармона код Шенефилда. Заузео је Монмартр у походу на Париз. У Наполеонових 100 дана, блокирао је Тионвил, Мец, Верден и Соасон. Учествовао је и у Руско-турском рату (1828–1829). Накратко је командовао Дунавском армијом с којом је заузео Турну-Мегуреле и мостобран код Никопоља.
Извори уреди
- Војна енциклопедија, том 5 (14)
