Александар Стојачковић
 |
Александар Стојачковић (Сомбор, 25. мај 1822 — Будим, 21. јун 1893) је био српски историчар, публициста и политичар.
| Александар Стојачковић | |
|---|---|
 Александар Стојачковић | |
| Датум рођења | 25. мај 1822. |
| Место рођења | Сомбор Аустријско царство |
| Датум смрти | 21. јун 1893. (71 год.) |
| Место смрти | Будим Аустроугарска |
ОбразовањеУреди
Отац му је био управитељ српских школа у Сомбору. Гимназију је похађао у Сремским Карловцима и Кечкемету. У Карловцима је такође завршио богословију. Филозофију је студирао у Печују, а право у Пешти.[1]
КаријераУреди
Године 1847. изабран је за професора историје у Карловачкој гимназији. За време Српског народног покрета 1848-1849. био је секретар војводе Стевана Шупљикца. Након завршетка револуције био је преводилац за српски језик у Темишвару, административном центру Војводства Србије и Тамишког Баната. Потом је краћи период био градоначелник Вршца. Од 1860. био је први перовођа, а затим и секретар угарског намесништва у Будимпешти. Од 1867. радио је у угарском Министарству унутрашњих послова, прво као секретар, а потом као одељни саветник. Пензионисан је 1883. године.[1]
Политички ангажманУреди
На Благовештенском сабору 1861. био је посланик града Сомбора и саборски перовођа. У више наврата био је посланик у Угарском сабору - као заступник Сомбора (1866-1869), Вршца (1884-1887) и белоцркванског изборног среза (1887-1892).[1]
Био је дугогодишњи председник Српске православне општине у Будиму.[1]
Научни и публицистички радУреди
Први рад објавио је 1843. у Сербком народном листу Теодора Павловића. Укупно је публиковао петнаест историјских расправа у претходно наведеном листу, као и у Летопису Матице српске.[1]
Годину дана (1888-1889) уређивао је Српски дневник, „лист за политику, просвету, привреду, радиност и трговину”.[2]
БиблиографијаУреди
- Историја восточно-славенског богослуженија и кирилског књижества код Славена западне цркве (Нови Сад, 1847)
- Черте живота народа србског у унгарским областима (Беч, 1849)
- Ueber die staatsrechtlichen Verhältnisse der Serbien in der Wojwodina und überhaupt in den Ländern der ungarischen Krone: Historisch-juridische Abhandlung (Темишвар, 1860)
- A magyarországi gör. kel. szerb egyház önkormányzatáról (Будимпешта, 1886)
РеференцеУреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Александар Стојачковић (некролог)”. Орао: велики илустровани календар: 119—121. 1894.
- ^ „Српски дневник : лист за политику, просвету, привреду, радиност и трговину”. plus.sr.cobiss.net.