Отворите главни мени

Александар Стојачковић

Александар Стојачковић (Сомбор, 25. мај 1822Будим, 21. јун 1893) је био српски историчар, публициста и политичар.

Александар Стојачковић
Aleksandar Stojačković.jpg
Александар Стојачковић
Датум рођења(1822-05-25)25. мај 1822.
Место рођењаСомбор
 Аустријско царство
Датум смрти21. јун 1893.(1893-06-21) (71 год.)
Место смртиБудим
 Аустроугарска

ОбразовањеУреди

Отац му је био управитељ српских школа у Сомбору. Гимназију је похађао у Сремским Карловцима и Кечкемету. У Карловцима је такође завршио богословију. Филозофију је студирао у Печују, а право у Пешти.[1]

КаријераУреди

Године 1847. изабран је за професора историје у Карловачкој гимназији. За време Српског народног покрета 1848-1849. био је секретар војводе Стевана Шупљикца. Након завршетка револуције био је преводилац за српски језик у Темишвару, административном центру Војводства Србије и Тамишког Баната. Потом је краћи период био градоначелник Вршца. Од 1860. био је први перовођа, а затим и секретар угарског намесништва у Будимпешти. Од 1867. радио је у угарском Министарству унутрашњих послова, прво као секретар, а потом као одељни саветник. Пензионисан је 1883. године.[1]

Политички ангажманУреди

На Благовештенском сабору 1861. био је посланик града Сомбора и саборски перовођа. У више наврата био је посланик у Угарском сабору - као заступник Сомбора (1866-1869), Вршца (1884-1887) и белоцркванског изборног среза (1887-1892).[1]

Био је дугогодишњи председник Српске православне општине у Будиму.[1]

Научни и публицистички радУреди

Први рад објавио је 1843. у Сербком народном листу Теодора Павловића. Укупно је публиковао петнаест историјских расправа у претходно наведеном листу, као и у Летопису Матице српске.[1]

Годину дана (1888-1889) уређивао је Српски дневник, лист за политику, просвету, привреду, радиност и трговину”.[2]

БиблиографијаУреди

  • Историја восточно-славенског богослуженија и кирилског књижества код Славена западне цркве (Нови Сад, 1847)
  • Черте живота народа србског у унгарским областима (Беч, 1849)
  • Ueber die staatsrechtlichen Verhältnisse der Serbien in der Wojwodina und überhaupt in den Ländern der ungarischen Krone: Historisch-juridische Abhandlung (Темишвар, 1860)
  • A magyarországi gör. kel. szerb egyház önkormányzatáról (Будимпешта, 1886)

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди