Алексеј Кулешов
Алексеј Владимирович Кулешов (рус. Алексей Владимирович Кулешов; Фрјазино, 24. фебруар 1979) бивши је руски одбојкаш.
| Алексеј Кулешов | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 24. фебруар 1979. | ||
| Место рођења | Фрјазино, СССР | ||
| Држављанство | Русија | ||
| Информације о каријери | |||
| Позиција | средњи блокер | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1996—1997 1997—2004 2004—2007 2007—2013 2013—2015 2015—2016 |
Искра Одинцово Белогорје Динамо Москва Искра Одинцово Губернија Зенит Казањ | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| Године | Репрезентација | ||
| 1998—2009 | Русија | ||
Каријера уреди
Почео је да игра одбојку са 13 година у Шчелковској спортској школи под вођством Владимира Ивановича Ананина.[1] Године 1994. позван је у омладински тим Искре, а 1996. дебитовао је за први тим.
Пошто се кратко задржао у Одинцову, прешао је у Белогорје-Динамо, где је створен у то време базни клуб руске репрезентације под вођством Генадија Шипулина. Први меч за репрезентацију Русије Кулешов је одиграо 16. маја 1998. у Липецку — била је то утакмица Светске лиге против репрезентације Пољске, која је завршена победом Руса резултатом 3:0.[2]
Играње са најбољим одбојкашима земље у белгородском клубу допринела је брзом развоју одбојкашких вештина Кулешова, који је после победе на Светском првенству за младе 1999. чврсто изборио место у сениорској репрезентацији и освојио сребрну медаљу на Олимпијске играма у Сиднеју. У финалу су поражени од репрезентације СР Југославије.[3]
Године 2004, након треће узастопне победе Локомотиве-Белогорје у руском првенству, другог злата у Лиги шампиона и освајања почасне награде у знак сећања на Андреја Кузњецова,[4] Кулешов је заједно са Андрејем Јегорчевим прешао у Динамо из Москве. Од 2007. до 2013 играо је за Искру, у сезони 2012/13. био је капитен тима Московске области. У лето 2013. прешао је у Губернију из Нижњег Новгорода, а у сезони 2015/16. играо је за казањски Зенит.
Одиграо је 200 званичних утакмица за репрезентацију Русије,[5] проглашен је за најбољег блокера Светске лиге 2002, Олимпијских игара 2004. и Светског првенства 2006.
Након завршетка играчке каријере, постао је одбојкашки тренер, водио је неколико клубова у Русији. Његова супруга Дарија играла је за Универзитет-Белогорје. Имају два сина, Никиту и Јелисеја.
Успеси уреди
- Русија
- медаље
- сребро: Олимпијске игре Сиднеј 2000.
- бронза: Олимпијске игре Атина 2004.
- бронза: Олимпијске игре Пекинг 2008.
- Индивидуалне награде
- Најбољи блокер на Светском првенству за младе 1999, Светској лиги 2002, Лиги шампиона 2004, Олимпијским играма 2004. и Светском првенству 2006.
- Проглашен је за најбољег одбојкаша Русије 2004. године.
Референце уреди
- ^ „«Впервые сыграл против брата»”. Спорт-Экспресс. 2003-10-14. Приступљено 2013-04-09.
- ^ „Первый серьёзный экзамен сборная России сдала на «удовлетворительно»”. Спорт-Экспресс. 1998-05-18. Приступљено 2013-04-09.
- ^ „«Југославија-Русија 3:0 (финале ОИ 2000)»”. prviprvinaskali.com. 2003-10-14. Приступљено 2013-04-09.
- ^ „Алексей Кулешов: первый среди равных”. Спорт-Экспресс. 2004-05-06. Приступљено 2013-04-08.
- ^ „«Моя самая ценная награда — приз Кузнецова»”. Спорт-Экспресс. 2009-09-08. Приступљено 2013-04-09.
Спољашње везе уреди
- Алексеј Кулешов на сајту Европске одбојкашке конфедерације
- Алексеј Кулешов на сајту Olympedia.org
