Алин Поток
Алин Поток је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 190 становника.
Алин Поток | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Златиборски |
| Општина | Чајетина |
| Становништво | |
| — 2011. |  190 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 42′ 03″ С; 19° 47′ 31″ И / 43.700833° С; 19.791833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 981 m |
.svg)  Алин Поток Алин Поток на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 031 |
| Регистарска ознака | UE |
Географија уреди
Алин Поток се налази на југоисточном делу златиборске висоравни. Удаљено је тридесетак километара јужно од Ужица, а десетак-петнаест километара југоисточно од туристичког насеља Златибор. Наткриљено је са југозапада венцем Чиготе (1422 m). У селу се издвајају три врха: Крст (1060 м), Бојиште (1070 m) и Чумски врх (1090 m). Кроз атар села протиче река Катушница која извире испод Јединог бора а улива се у Велики Рзав. Име је добила по катунима којих је у њеном сливу било у средњем веку и тада се звала Катуништица. У селу извире речица Приштавица која то име добија пошто прође кроз познату Терзића пећину.
Кроз центар села прилази асфалтни пут Златибор–Сирогојно. Тим путем је село повезано и са општинским седиштем у Чајетини. Место Збориште дели село на два скоро једнака дела. Ту се налазе школа, продавница (отворена 1945) а у новије време и кафана.
Основна школа „Јосип Терзић” Алин Поток подигнута је 1922. а почела са радом 1923. Село је елктрифицирано 1959. Стари макадамски пут за Чајетину изграђен 1959. а асфалтиран је 1978. године. Скоро сва домаћинства су прикључена на водоводну мрежу. Од 1996. већи део села има телефонску везу.
Од формирања до укидања срезова, Алин Поток је стално био у саставу Златиборског среза. Од 1839. од када постоје општине као административно-територијалне јединице па до краја Другог светског рата, Алин Поток са селом Рожанством чини једну општину са седиштем у Рожанству. Сада је месна заједница општине Чајетине.
Историја уреди
Село се под садашњим именом први пут помиње 1812. године. Вероватно је село, или само његов део, у турско доба било чифлук (читлук), а не спахилук, неког Алије по коме је добило име. Основано се претпоставља да се у прошлости звало Збориштица (или Зборишница). Садашњи централни део села са називом Збориште на то нас упућује.
Најстарија фамилија у Алину Потоку и једна од најстаријих златиборских породица су Дабићи. Још од почетка 19. века, а можда и од раније, постоји још 13 фамилија. То су: Његошевићи, Лазовићи, Терзићи, Милаћевићи, Грујичићи, Чумићи, Стојановићи, Лазаревићи, Марковићи, Николићи, Лекићи и Савичићи.
Овде је живео Бранко Његошевић, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.
Привреда уреди
Основно занимање становништва је сточарство и земљорадња. Алинчани су били познати као добри мајстори за обраду дрвета (израда кревета, столова, качица за сир и кајмак и сл) и већег броја пољопривредних алата. Село је веома је погодно за развој сеоског туризма.
Демографија уреди
У насељу Алин Поток живи 220 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,5 година (49,4 код мушкараца и 53,6 код жена). У насељу има 92 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,65.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника (као и у осталим селима златиборског краја).
По првом познатом попису из 1818. Алин Поток је имао 13 домаћинстава са око 90-100 становника. Од тада се број становника села уз повремене осцилације стално повећавао и највећи број је достигнут половином двадесетог века. По попису из 1953. у селу је било 712 становника у 118 домаћинстава, тј. просечно 6 чланова по домаћинству.
Исељавање из села траје од друге половине 19. века, а најинтензивније је било почетком друге половине 20. века.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 3 | 8 | ||
| 75—79 | 10 | 8 | ||
| 70—74 | 14 | 21 | ||
| 65—69 | 12 | 19 | ||
| 60—64 | 8 | 11 | ||
| 55—59 | 8 | 5 | ||
| 50—54 | 7 | 4 | ||
| 45—49 | 9 | 7 | ||
| 40—44 | 9 | 7 | ||
| 35—39 | 8 | 3 | ||
| 30—34 | 7 | 4 | ||
| 25—29 | 8 | 3 | ||
| 20—24 | 2 | 9 | ||
| 15—19 | 5 | 7 | ||
| 10—14 | 2 | 5 | ||
| 5—9 | 5 | 1 | ||
| 0—4 | 3 | 2 | ||
| Просек : | 49,4 | 53,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 110 | 36 | 62 | 7 | 4 | 1 |
| Женски | 116 | 20 | 60 | 35 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 226 | 56 | 122 | 42 | 5 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 52 | 27 | 0 | 0 | 12 |
| Женски | 21 | 13 | 0 | 0 | 3 |
| УКУПНО | 73 | 40 | 0 | 0 | 15 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 4 | 5 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 4 | 6 | 1 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 2 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
О селу су написане две хронике-родослова и два романа чија се радња делимично одиграва у овом селу:
- Грујичић Живорад-Живко: Алин Поток, село под Чиготом, Чајетина, 1998.
- Дабић Б. Миодраг: Дабићи из Алина Потока, Златибор, 2004.
- Савичић Станка: Плачи, небо, уместо мене, Чачак, 2001.
- Савичић Станка: Лена, Београд, 2003.
Аутори ових књига су рођени у Алином Потоку.
Референце уреди
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
