Отворите главни мени

Алија Ђерзелез је епски народни јунак босанско-херцеговачких муслимана[1] и Горанаца.

Он је заштитник правде, вере и потчињеног. У свим песмама Алија је присутан само као невидљива, измишљена личност, као фикција, неко ко се чека и ко ће доћи да их ослободи од ропства. Он је представљен као човек из народа, који пашама и везирима пресуђује, који сме свакоме изаћи на мегдан, победити га чак и голим рукама, а ипак је у победи над противником меког срца и племените душе. Појављује се свугде где треба заштитити народ, рају, долети на својем ату — сличан је змају, лети на своме Пегазу, коњ му је бео и крилат.

Песме о Алији ЂерзелезуУреди

Вук Караџић и Иво Андрић о Алији ЂерзелезуУреди

Вук Стефановић Караџић је записао народну песму Порча од Авале и Змајогњени Вук у коме се спомиње Алија Ђерзелез, а Андрићева прва приповетка била је управо о овом митском јунаку. Иво Андрић је у свом делу Пут Алије Ђерзелеза 1920. године представио Алију Ђерзелеза лишеног свих оних атрибута митске величанствености које му је епска народна умотворина придодала и преувеличала. Он га је приказао са свим оним особинама, манама и врлинама, које сваки човек поседује. Његовог прослављеног коња сада је свако могао додирнути, а Алијин изглед сада је свако могао видети. Овај митски јунак сада је на заласку свога сјаја и прича и смеје се са обичним људима. У приповетки су приказане Алијине неостварене љубави и останак у наручју жене која није она ка којој је стремио.

РеференцеУреди

  1. ^ „::: EPSKA PJESMA TEORIJE BOSNJACKE KNJIZEVNOSTI :::”. www.camo.ch. Приступљено 2019-08-25. 

Спољашње везеУреди