Алтамира је дилувијална пећина у Шпанији[1], чувено палеолитско налазиште које се налази у покрајни Кантабрија, недалеко од места Сантиљана дел Мар. УНЕСКО је 1985. године Алтамиру прогласио Светском баштином.

Алтамира
Cueva de Altamira
Techo de Altamira (replica)-Museo Arqueológico Nacional.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеПећина Алтамира и палеолитичка пећинска уметност северне Шпаније
МестоШпанија, Santillana del Mar, Шпанија Уреди на Википодацима
Координате43° 22′ 37″ С; 4° 07′ 11″ З / 43.37694° С; 4.11975° З / 43.37694; -4.11975
Површина032, 16 ha (3.400.000, 1.700.000 sq ft)
Критеријумкултурна: i, iii
Референца310.
Упис1985. (9. седница)
Додатни упис2008.
Скинуто са списка2008
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/310
Схематски приказ распореда животиња на зиду главне дворане, тзв. Поликромни свод.

Пећина је дуга 296 метара, састоји се од више пролаза и соба. Главни пролаз варира у висини од 2 до 6 метара.

Током археолошких ископавања откривени су артефакти који су датирани у период касног Солитрена и раног Магдалена. Пећина је чувена по цртежима који су осликани на зидовима.[1] Облици су цртани једни преко других, нема композиције, коришћене су земљане боје, а претпоставља се да је животињска маст коришћена као везиво.

Праисторијски уметник је сликао готово искључиво животиње које је ловио, тако да су на таваници у Алтамири насликани бизони, јелени, коњи, дивље свиње.

Рањени бизонУреди

 
Бизон из Алтамире, илустрација у књизи «La caverne d'Altamira à Santillane, près Santander», издате у Монацу 1906.

Рањени бизон је праисторијска слика у Алтамири, настала између 15000. и 10000. п. н. е.

Сликан је само са две боје - црвеном и мрком. Као позадина је искоришћена природна стена, чије је пукотине, испупчења и удубљења праисторијски уметник вешто користио. Представа животиња одвојена је мрком линијом, различитом у светлини. На местима где је линија светлија облик отвара, а затвара тамо где је тамнија. Нису приказане непотребне појединости које би оптеретиле представу. Ефекат је постигнут контролисаним сенчењем, које облицима даје обилну пластичност.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди

  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 37. ISBN 86-331-2075-5.