Алтамира
Алтамира је дилувијална пећина у Шпанији[1], чувено палеолитско налазиште које се налази у покрајни Кантабрија, недалеко од места Сантиљана дел Мар. УНЕСКО је 1985. године Алтамиру прогласио Светском баштином.
| Алтамира Cueva de Altamira | |
|---|---|
-Museo_Arqueol%C3%B3gico_Nacional.jpg) | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Пећина Алтамира и палеолитичка пећинска уметност северне Шпаније |
| Место | Шпанија, Santillana del Mar, Шпанија |
| Координате | 43° 22′ 37″ С; 4° 07′ 11″ З / 43.37694° С; 4.11975° З |
| Површина | 032, 16 ha (3.400.000, 1.700.000 sq ft) |
| Критеријум | културна: i, iii |
| Референца | 310. |
| Упис | 1985. (9. седница) |
| Додатни упис | 2008. |
| Скинуто са списка | 2008 |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/310 |
Пећина је дуга 296 метара, састоји се од више пролаза и соба. Главни пролаз варира у висини од 2 до 6 метара.
Током археолошких ископавања откривени су артефакти који су датирани у период касног Солитрена и раног Магдалена. Пећина је чувена по цртежима који су осликани на зидовима.[1] Облици су цртани једни преко других, нема композиције, коришћене су земљане боје, а претпоставља се да је животињска маст коришћена као везиво.
Праисторијски уметник је сликао готово искључиво животиње које је ловио, тако да су на таваници у Алтамири насликани бизони, јелени, коњи, дивље свиње.
Рањени бизонУреди
Рањени бизон је праисторијска слика у Алтамири, настала између 15000. и 10000. п. н. е.
Сликан је само са две боје - црвеном и мрком. Као позадина је искоришћена природна стена, чије је пукотине, испупчења и удубљења праисторијски уметник вешто користио. Представа животиња одвојена је мрком линијом, различитом у светлини. На местима где је линија светлија облик отвара, а затвара тамо где је тамнија. Нису приказане непотребне појединости које би оптеретиле представу. Ефекат је постигнут контролисаним сенчењем, које облицима даје обилну пластичност.
Види јошУреди
Спољашње везеУреди
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 37. ISBN 86-331-2075-5.