Ал Каида
Ал Каида (арап. القاعدة — база, темељ или фундамент) је светска милитантна сунитска исламистичка организација коју су основали Осама бин Ладен, Абдулах Јусуф Азам[1] и још неколико особа,[2] у временском периоду између августа 1988.[3] и краја 1989. године,[2] а порекло има у арапским добровољцима који су се борили против Совјетског Савеза у рату у Авганистану осамдесетих година 20. века.[4][5] Дјелује као мрежа коју чини мултинационална, бездржавна војска[6] и исламистичка, екстремистичка, салафистичко-вехабистичка џихадистичка група.[7] Као терористичка група означена је од стране Савета безбедности ОУН, Организације Северноатлантског споразума, Европске уније, Сједињених Држава, Русије, Индије и разних других земаља. Ова организација је вршила бројне нападе на мете које сматра кафирским („невјерничким”).[8]
Екстремистички муслимански покрети пре Јусуфа Азама, углавном су били усмерени на локална национално-ослободилачка питања или проблеме либерализације друштва. Он је, међутим, афирмисао принципе формирања идеолошке и парамилитарне инфраструктуре глобализације радикалног ислама. Азам је идеју планетарног џихада развио филозофски, а и лично је, учествујући у рату у Авганистану против совјетске окупације, успешно доприносио регрутовању и обуци муџахедина из целог муслиманског света, постављајући правац за развој Ал Каиде.
Ова мрежа је одговорна за више тешких терористичких напада, као нпр. напади 11. септембра 2001. након којих САД покрећу „рат против тероризма” нападом на Авганистан у октобру 2001. године, који битно слаби и тера њене чланове из те земље. Након тога Ал Каида се реорганизује и спрема на нове нападе.
Историја
уредиАл Каида води корене из времена совјетске инвазије на Авганистан, када се велики број муслиманских бораца из целог света придружио локалном муџахединском покрету отпора, који су највећим делом финансирале Сједињене Државе и Пакистан. Претеча Ал Каиде била је МАК – Служба за подршку (Maktab Khadamāt al-Mujāhidīn al-'Arab), коју је у Пешавару на авганистанској граници основао Јусуф Азам је с циљем да у рату против неверника и комуниста прикупља финансијску помоћ и организује борбену обуку за добровољце из целог света који су спремни за учешће у џихаду и да дају живот „на Алаховом путу”.
Према писањима пакистанских медија Осама бин Ладен се, као богаташки син који је био спреман да практично помогне џихад, појавио у Пешавару 1981. године. У оквиру Канцеларије хадамат, он је Азаму био помоћник и ученик и званично се бавио обезбеђивањем путних и смештајних трошкова за добровољце, административним односима са пакистанским властима и другим логистичким пословима.
Притом, успостављена је и стална курирска и снабдевачка веза између Пешавара и територија Авганистана на којима су деловале исламске милиције блиске шеиху Јусуфу Азаму. Осама је 1984. основао и специфичну институцију Баит ул-Ансар (Кућа помагача), која је најпре унапредила Азамове потенцијале за подршку долазећим „авганистанским Арапима”, а касније је представљала и темељ за формирање посебне милиције, односно међународне мреже Ал Каида.
После Азамовог убиства 1989, Осама се као херој вратио у Саудијску Арабију нудећи своје борце за протеривање „неверничких”, углавном америчких трупа, које су водећи Први заливски рат за одбрану Кувајта, већ биле стациониране у појединим муслиманским земљама. Међутим, двор у Ријаду није прихватио његове идеје, већ се окренуо својим западним савезницима, а Бин Ладен је чак и протеран и следио је поступак да му се одузме држављанство. Он је, међутим, наишао на добар пријем у Судану, где су, како се сматра и сковани планови за први озбиљан терористички напад на америчке амбасаде у Танзанији и Кенији.
Вође Ал Каиде тврде да САД и Велика Британија угњетавају муслимане и за врбовање и радикализовање младих муслимана, на руку им иде и америчку инвазију и окупацију Ирака, присуство америчких трупа у исламским земљама и отворена подршка Израелу, против Палестинаца.
И поред чињенице да владајуће структуре у већини исламских земаља осуђују деловање Ал Каиде, и спроводе одређене мере борбе против терориста, значајан проценат јавног мњења у многим исламским земљама даје експлицитну или имплицитну подршку Ал Каиди.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Bill Moyers Journal. A Brief History of Al Qaeda”. PBS.com. 27. 7. 2007. Приступљено 31. 3. 2012.
- ^ а б United States v. Usama bin Laden et al., Cr. 1023, Testimony of Jamal Ahmed Mohamed al-Fadl (SDNY 6. 2. 2001).
- ^ Bergen 2006, стр. 75
- ^ „Al-Qaeda's origins and links”. BBC News. 20. 7. 2004. Приступљено 3. 6. 2014.
- ^ Cooley, John K. (пролеће 2003). „Unholy Wars: Afghanistan, America and International Terrorism” (reprint). Demokratizatsiya.
- ^ Gunaratna 2002, стр. 95–96. "Al-Qaeda's global network, as we know it today, was created while it was based in Khartoum, from December 1991 till May 1996. To coordinate its overt and covert operations as al-Qaeda's ambitions and resources increased, it developed a decentralized, regional structure. [...] As a global multinational, al-Qaeda makes its constituent nationalities and ethnic groups, of which there are several dozen, responsible for a particular geographic region. Although its modus operandi is cellular, familial relationships play a key role."
See also:- Naím, Moisés (2003). „The Five Wars of Globalization”. Foreign Policy (134): 28—37.
- ^ „Middle East | Wahhabi opponent killed in Iran”. BBC News. 26. 6. 2007. Приступљено 18. 8. 2014.
- ^ Jihadi Terrorism and the Radicalisation Challenge: pp. 219, Rik Coolsaet – 2011
Литература
уреди- Mura, Andrea (2015). The Symbolic Scenarios of Islamism: A Study in Islamic Political Thought. London: Routledge.
- Al-Bahri, Nasser (2013). Guarding bin Laden: My Life in Al-Qaeda. London: Thin Man Press. ISBN 978-0-9562473-6-0.
- Atran, Scott (2010). Talking to the Enemy: Faith, Brotherhood, and the (un)making of Terrorists. New York: Ecco Press. ISBN 978-0-06-134490-9.
- Atwan, Abdel Bari (2006). The Secret History of al Qaeda . Berkeley, CA: University of California Press. ISBN 978-0-520-24974-5.
- Atwan, Abdel Bari (2012). After Bin Laden: Al-Qaeda, The Next Generation . London/New York: Saqi Books (London)/ New Press (New York). ISBN 9780863564192.
- Basile, Mark (мај 2004). „Going to the Source: Why Al Qaeda's Financial Network Is Likely to Withstand the Current War on Terrorist Financing”. Studies in Conflict and Terrorism. 27 (3): 169—185. doi:10.1080/10576100490438237.
- Benjamin, Daniel; Simon, Steven (2002). The Age of Sacred Terror (1st изд.). New York: Random House. ISBN 0-375-50859-7.
- Bergen, Peter (2001). Holy War, Inc.: Inside the Secret World of Osama bin Laden (1st изд.). New York: Free Press. ISBN 0-7432-3495-2.
- Bergen, Peter (2006). The Osama bin Laden I Know: An Oral History of al Qaeda's Leader (2nd изд.). New York: Free Press. ISBN 0-7432-7892-5.
- Bergen, Peter; Cruickshank, Paul (11. 6. 2008). „The Unraveling: The jihadist revolt against bin Laden”. The New Republic. 238 (10). стр. 16—21. Приступљено 4. 5. 2011.
- Bergen, Peter (2011). The Longest War: The Enduring Conflict between America and al-Qaeda. New York: Free Press. ISBN 978-0-7432-7893-5.
- Bin Laden, Osama (2005). Lawrence, Bruce, ур. Messages to the World: The Statements of Osama bin Laden. London: Verso. ISBN 1-84467-045-7.
- Cassidy, Robert M. (2006). Counterinsurgency and the Global War on Terror: Military Culture and Irregular War. Westport, CT: Praeger Security International. ISBN 0-275-98990-9.
- Coll, Steve (2005). Ghost Wars: The Secret History of the CIA, Afghanistan, and Bin Laden, from the Soviet Invasion to September 10, 2001 (2nd изд.). New York: Penguin Books. ISBN 0-14-303466-9.
- Esposito, John L. (2002). Unholy War: Terror in the Name of Islam. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-515435-5.
- Gunaratna, Rohan (2002). Inside Al Qaeda (1st изд.). London: C. Hurst & Co. ISBN 1-85065-671-1.
- Hafez, Mohammed M. (март 2007). „Martyrdom Mythology in Iraq: How Jihadists Frame Suicide Terrorism in Videos and Biographies”. Terrorism and Political Violence. 19 (1): 95—115. doi:10.1080/09546550601054873.
- Hoffman, Bruce (2002). „The Emergence of the New Terrorism”. Ур.: Tan, Andrew; Ramakrishna, Kumar. The New Terrorism: Anatomy, Trends, and Counter-Strategies. Singapore: Eastern Universities Press. стр. 30–49. ISBN 981-210-210-8.
- Jansen, Johannes J.G. (1997). The Dual Nature of Islamic Fundamentalism. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 0-8014-3338-X.
- McGeary, Johanna (19. 2. 2001). „A Traitor's Tale”. Time. 157 (7). стр. 36—37. Архивирано из оригинала 09. 02. 2009. г. Приступљено 15. 9. 2009.
- Napoleoni, Loretta (2003). Modern Jihad: Tracing the Dollars Behind the Terror Networks . London: Pluto Press. ISBN 0-7453-2117-8.
- Qutb, Sayyid (2003). Milestones. Chicago: Kazi Publications. ISBN 0-911119-42-6.
- Rashid, Ahmed (2002) [2000]. Taliban: Militant Islam, Oil and Fundamentalism in Central Asia. New Haven: Yale University Press. ISBN 1-86064-830-4.
- Reeve, Simon (1999). The New Jackals: Ramzi Yousef, Osama Bin Laden and the Future of Terrorism. Boston: Northeastern University Press. ISBN 1-55553-407-4.
- Riedel, Bruce (2008). The Search for al Qaeda: Its Leadership, Ideology, and Future. Washington, D.C.: Brookings Institution Press. ISBN 978-0-8157-7414-3.
- Sageman, Marc (2004). Understanding Terror Networks. International Journal of Emergency Mental Health. 7. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. стр. 5—8. ISBN 0-8122-3808-7. PMID 15869076.
- Schmid, Alex (2014). „Al Qaeda's "Single Narrative" and Attempts to Develop Counter-Narratives”. Terrorism and Counter-Terrorism Studies. ISSN 2468-0664. doi:10.19165/2014.1.01 .
- Trofimov, Yaroslav (2006). Faith at War: A Journey On the Frontlines of Islam, From Baghdad to Timbuktu. New York: Picador. ISBN 978-0-8050-7754-4.
- Wechsler, William F. (2001). „Strangling The Hydra: Targeting Al Qaeda's Finances”. Ур.: Hoge, James; Rose, Gideon. How Did This Happen? Terrorism and the New War. New York: PublicAffairs. стр. 129–143. ISBN 1-58648-130-4.
- Wright, Lawrence (2006). The Looming Tower: Al-Qaeda and the Road to 9/11. New York: Knopf. ISBN 0-375-41486-X.
- Wright, Lawrence (2. 6. 2008). „The Rebellion Within”. The New Yorker. 84 (16). стр. 36—53. Приступљено 15. 9. 2009.
- Akacem, Mohammed (август 2005). „Review: Modern Jihad: Tracing the Dollars behind the Terror Networks”. International Journal of Middle East Studies. 37 (3): 444—445. doi:10.1017/S0020743805362143.
- Bale, Jeffrey M. (октобар 2006). „Deciphering Islamism and Terrorism”. Middle East Journal. 60 (4): 777—788.
- Shaffer, R (2015). „The Terrorism, Ideology, and Transformations of Al-Qaeda”. Terrorism and Political Violence. 27 (3): 581—590. doi:10.1080/09546553.2015.1055968.
- Kronstadt, K. Allen; Katzman, Kenneth (новембар 2008). „Islamist Militancy in the Pakistan-Afghanistan Border Region and U.S. Policy” (PDF). U.S. Congressional Research Service.
- „Global Al-Qaeda: Affiliates, Objectives, and Future Challenges” (PDF). Subcommittee on Terrorism, Nonproliferation, and Trade of the Committee on Foreign Affairs, House of Representatives. 18. 7. 2013. Архивирано из оригинала 22. 11. 2013. г.
- „Progress Report on the Global War on Terrorism”. United States Department of State. септембар 2003. Архивирано из оригинала 22. 9. 2003. г.
Спољашње везе
уреди- „Al Qaeda Training Manual”. U.S. Dept. of Justice. Архивирано из оригинала 31. 3. 2005. г.
- Al-Qaeda in Oxford Islamic Studies Online Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јануар 2011)
- Al-Qaeda, Counter Extremism Project profile
- 17 de-classified documents captured during the Abbottabad raid and released to the Combating Terrorism Center
- „Bin Laden documents at a glance”. Архивирано из оригинала 11. 5. 2012. г.
- Peter Taylor. (2007). "War on the West". Age of Terror, No. 4, series 1. BBC.
- Investigating Al-Qaeda, BBC News
- Adam Curtis (2004). The Power of Nightmares. BBC.
- "Al Qaeda's New Front" from PBS Frontline, January 2005
- "Inside al Qaeda" – video report by National Geographic
- „Прикуљене вијести и коментари o чланку Al-Qaida”. The Guardian.