Анри III Валоа
Анри III од Француске (фр. Henri III de France; 1551 — 1589)[1] био је четврти син француског краља Анрија II и Катарине Медичи. Био је кратко време изборни краљ Пољске, а од 1574. краљ Француске.
Анри III Валоа | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Анри III |
Датум рођења | 19. септембар 1551. |
Место рођења | дворац Фонтенбло, Француска |
Датум смрти | 2. август 1589.37 год.) ( |
Место смрти | дворац Сен Клу, Француска |
Породица | |
Супружник | Лујза од Лорене |
Родитељи | Анри II Валоа Катарина Медичи |
Династија | Валоа |
Краљ Француске | |
Период | 1574 — 1589 |
Претходник | Шарл IX Валоа |
Наследник | Анри IV |
Краљ Пољске | |
Претходник | Сигисмунд II Август |
Наследник | Ана Јагелонска |
У младости је учествовао у ратовима против протестаната и био један од потстрекача масакра у Вартоломејској ноћи.
Дана 11. маја 1573. изабран је за краља Пољске (полонизовано име: Henryk Walezy). Да би постао краљ, морао се обавезати на верску толернацију према протестантима. Владао је Пољском од 24. јануара до 18. јуна 1574. Његов брат, Шарл IX, умро је 30. маја 1574, тако да се Анри потајно вратио из Пољске преко Беча и Италије да би заузео француски престо.[1] Крунисан је у катедрали у Ремсу 13. фебруара 1575. Сутрадан се оженио Лујзом од Лорене са којом није имао деце. Анегдоте говоре да је Анри од детињства уживао у накиту и раскошном облачењу, тако да га је пратила репутација трансвестита.[2]
Ступајући на француски престо, Анри је преузео нејединствену краљевину у којој није успео да наметне свој ауторитет, а сву власт је у ствари држала његова мајка. За време његове владавине избила су четири верска рата, а многи политички и економски проблеми су остали нерешени, а Анр је морао да чини уступке својим непријатељима. Стога најодлучнији католици реше да сами воде борбу с хугенотима и оснују међу собом лигу, којој поста вођа Анри Гиз. Сва је моћ ове лиге била у северним градовима француским и у париском становништву, а добивала је помоћ и од шпанског краља Филипа II. Незадовољан овако независним радом католичке лиге, Анри се мораде спасавати бекством. Не нашав ниодкуд помоћи, он се реши да убије Анрија Гиза и позове га к себи под изговором да се измире, али смрт Гизова још више распали страсти. Затуцани чланови католичке лиге почну јавно говорити и писати да краља, који се не жели сасвим потчинити цркви, очекује смрт.[3]
То је изазвало побуну у Паризу. Када се 1. августа 1589. спремао да са војском нападне побуњени град, фанатични доминикански фратар[1] Жак Клемен га је ранио ножем. Краљ је преминуо сутрадан.
Анри III је био последњи краљ из династије Валоа. Наследио га је први краљ династије Бурбона, војвода Анри III Наварски, крунисан као Анри IV.
Породично стабло
уреди16. Жан од Орлеана, гроф од Ангулема | ||||||||||||||||
8. Шарл од Орлеана, гроф од Ангулема | ||||||||||||||||
17. Marguerite de Rohan | ||||||||||||||||
4. Франсоа I Валоа | ||||||||||||||||
18. Филип II, војвода Савоје | ||||||||||||||||
9. Лујза од Савоје | ||||||||||||||||
19. Маргарета од Бурбона | ||||||||||||||||
2. Анри II Валоа | ||||||||||||||||
20. Шарл од Орлеана | ||||||||||||||||
10. Луј XII | ||||||||||||||||
21. Марија Клевска | ||||||||||||||||
5. Клод од Француске | ||||||||||||||||
22. Франсоа II, војвода од Бретање | ||||||||||||||||
11. Ана од Бретање | ||||||||||||||||
23. Маргарита од Фоа | ||||||||||||||||
1. Анри III Валоа | ||||||||||||||||
24. Лоренцо де Медичи | ||||||||||||||||
12. Пјеро ди Лоренцо де Медичи | ||||||||||||||||
25. Клариса Орсини | ||||||||||||||||
6. Lorenzo II de' Medici, Duke of Urbino | ||||||||||||||||
26. Роберто Орсини, гроф од Таљијакоца | ||||||||||||||||
13. Алфонсина Орсини | ||||||||||||||||
27. Катарина Сансеверино | ||||||||||||||||
3. Катарина Медичи | ||||||||||||||||
28. Бертран VI од Оверње | ||||||||||||||||
14. Жан III од Оверње | ||||||||||||||||
29. Louise de la Tremoille | ||||||||||||||||
7. Madeleine de la Tour d'Auvergne | ||||||||||||||||
30. Жан VIII, гроф Вендома | ||||||||||||||||
15. Jeanne de Bourbon-Vendôme | ||||||||||||||||
31. Isabelle de Beauveau | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 53. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Henri III. Le roi intellectuel”. https://www.cairn.info/. Приступљено 18. 1. 2023. Спољашња веза у
|website=
(помоћ) - ^ „Henri III, roi de France (1574-1589)”. www.histoire-pour-tous.fr (на језику: француски). Приступљено 18. 1. 2023.
Литература
уреди- Лука, Зрнић (1927). Историја новога века. Београд: Државна штампарија Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.
Спољашње везе
уреди