Апoлонија (Илирија)
Аполонија (старогрчки Απολλωνια) је највећа старогрчка лука у Илирији, коју су основали досељеници из Коринта и Керкире 588. п. н. е. у земљи илирског племена Тауланти, на десној обали реке Аоја (данас Виоса) [1], око 10 км од њеног ушћа у Јадранско море. Најближи модерни град је Фиер [2].
| Аполонија Ἀπολλωνία | |
|---|---|
 Апoлонија | |
| Административни подаци | |
| Држава | Илирија |
| Становништво | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 42′ 31″ С; 19° 28′ 00″ И / 40.7086° С; 19.4667° И |
Смештен на западном крају Виа Егнатиа, овај град је истовремено био и трговачки центар и тврђава [3]. Аристотел га је навео као пример олигархијског режима: потомци грчких досељеника држали су контролу над колонијом, насељеном углавном Илирима [4]. Аполонија је ковала сопствени новац и продавала су илирске робове у иностранству [5].
Када је Цезар убијен, његов наследник Октавијан је учио са Атенодором у Аполонији. У првим вековима хришћанства град је био центар истоимене епархије. Крајем 3. или почетком 4. века ђакон Исавр је мученички страдао због своје вере у граду, касније је канонизован као светац. Крајем античког доба Аполонија је постала празна због плављења овог подручја; локални становници су се преселили у суседни град Валона [6].
Током Првог светског рата, када је Албанију окупирала Аустроугарска, почела су прва археолошка истраживања; на крају рата наставила их је француска експедиција Л. Реја. На месту Аполоније пронађени су остаци храма из 6. века п. н. е. и позориште, калдрмисане улице и подови од мозаика [7]; већина налаза је изложена у музеју у Тирани.
Астероид 358 Аполонија, откривен 1893. године, назван је по граду Аполонији.
Извори уреди
- ^ Hansen, Mogens Herman (2004). An inventory of archaic and classical poleis. Thomas Heine Nielsen. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-151825-5. OCLC 252695579.
- ^ Encyclopedia of Ancient Greece. N. G. Wilson. New York: Routledge. 2010. ISBN 978-0-415-87396-3. OCLC 538682452.
- ^ Pafford, Isabelle (2008). „Art and Archaeology - (M.) Melfi Il santuario di Asclepio a Lebena. (Monografie della Scuola archeologica di Atene e delle missioni italiane in Oriente 19). Athens: Scuola archeologica italiana di Atene, 2007. Pp. 246, illus. €60. 9789608740587.”. The Journal of Hellenic Studies. 128: 259—259. ISSN 0075-4269. doi:10.1017/s0075426900001038.
- ^ McIlvaine, Britney Kyle; Schepartz, Lynne A.; Larsen, Clark Spencer; Sciulli, Paul W. (2013-11-13). „Evidence for long-term migration on the Balkan Peninsula using dental and cranial nonmetric data: Early interaction between Corinth (Greece) and its colony at Apollonia (Albania)”. American Journal of Physical Anthropology. 153 (2): 236—248. ISSN 0002-9483. doi:10.1002/ajpa.22425.
- ^ Picard, Oliver (2013). „Ilirët, kolonitë greke, monedhat dhe lufta”. Iliria (на језику: француски). 37 (1): 79—97. ISSN 1727-2548. doi:10.3406/iliri.2013.2428.
- ^ Kyle, B.; Schepartz, L. A.; Larsen, C. S. (2016). „Mother City and Colony: Bioarchaeological Evidence of Stress and Impacts of Corinthian Colonisation at Apollonia, Albania: Bioarchaeology of Greek Colonisation”. International Journal of Osteoarchaeology (на језику: енглески). 26 (6): 1067—1077. doi:10.1002/oa.2519.
- ^ „Apollonia | Deutsches Archäologisches Institut”. web.archive.org. 2011-08-05. Архивирано из оригинала 09. 06. 2012. г. Приступљено 2022-10-07.