Валона
Валона (алб. Vlora или Vlorë, грч. Αυλώνας, итал. Valona, тур. Avlonya) је град у Албанији у истоименој области. Налази се на обали Јонског мора и друга је највећа лука у Албанији. Према попису из 2023. било је 66.320 становника.
Валона Vlorë | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Албанија |
Округ | Валона |
Становништво | |
Становништво | |
— 2023. | 66.320 |
— густина | 2.289,26 ст./km2 |
Агломерација (2023.) | 83.683 |
Географске карактеристике | |
Координате | 40° 27′ 00″ С; 19° 29′ 00″ И / 40.45° С; 19.483333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 28,97 km2 |
Поштански број | 9400 |
Позивни број | +355 (0) 33 |
Регистарска ознака | VL |
Универзитет у Валони је други по величини у земљи са око 15.000 студената. Основан је 1994.
Географија
уредиВалона се налази у истоименој области и региону. Град је смештен на узвишици изнад Валонског залива Јадранског мора, скоро потпуно окружен планинама. Лука у Валони је најближа луци Бари у Италији и само 70 км од обале Салента. У близини града налази се острво Сазан, које се налази на улазу у Валонски залив.
Историја
уредиГрад је основан као грчка колонија Аулон (Αυλών) (у преводу Долина) у 6. веку пре нове ере. Валона је постала седиште римске епископије у 5. веку, а од 733. године је под контролом Цариградске патријаршије. Валона је био град око кога су се сукобљавали Нормани из Краљевства Сицилије и Византијско царство. Српско царство је заузело Валону 1345. године и ту основало аутономну кнежевину. Балша Балшић је женидбом постао 1372. године господар Валоне и Берата.[1] Након распада српског царства, Валона је постала престоница српске државе која је обухватала подручје данашње јужне Албаније којом су владали Мркша Жарковић, а потом Руђина Балшић[2]. Павле Ровински је записао да су у Љешу и Драчу и у 14. веку владали Радићи и Јурасовићи, све до Авлоне.[3] Отоманско царство је преузело власт 1417. године. У 16. веку овде су стигле многе сефардске избеглице из Шпаније и Португала.
У Валони је 28. новембра 1912. године проглашена Албанска декларација о независности. Тада је град, накратко, био престоница Албаније. Италијани су окупирали град 1914. и држали га до 1920. године. Српска војска која се током Првог светског рата повлачила преко албанских планина, евакуисана је бродовима из Драча и Валоне 1916. године. Фебруара 1916. године пописано је у том граду 51.564 српских избеглица.[4] Италијани овде поново владају од 1939. до 1944. године. За то време у Валони је била база за подморнице коју су Британци тешко бомбардовали. После Другог светског рата, лука је изнајмљена да служи као подморничка база Совјетског Савеза. База је прешла у Албанске руке 1961. када се Енвер Хоџа политички окренуо ка Кини, а Албанија иступила из Варшавског пакта.
Економија
уредиВалона је првенствено важна лука и трговачки центар. Значајни су још риболов и индустрија. Регија око Валоне производи нафту, природни гас, битумен и со. У последње време већи значај добија туризам.
Становништво
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Година |
---|
Становништво |
Референце
уреди- ^ Владимир Ћоровић: "Историја српског народа", књига прва, Београд 1997.
- ^ НАСЛЕДНИЦИ МРЊАВЧЕВИЋА И ТЕРИТОРИЈЕ ПОД ЊИХОВОМ ВЛАШЋУ ОД 1371. ДО 1395. ГОДИНЕ, Владимир Г. Алексић, 2012.
- ^ Ровински 1998, стр. 57.
- ^ Београдске општинске новине", Београд 1. октобар 1934.
Литература
уреди- Аполонович Ровински, Павел (1998). Етнографија Црне Горе, том I. ЦИД - Подгорица.