Аришевац (лат. Suillus grevillei) је микоризна гљива из реда вргања (Boletales) која расте у симбиози са аришима (лат.Larix spp). Далеко је чешћа врста у Азији док се у остатку северне хемисфере јавља у вештачким засадима ариша. Прави колоније. Плодоноси од јуна до новембра најчешће у два таласа.

Аришевац
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
S. grevillei
Биномно име
Suillus grevillei
Синоними
  • Boletinus grevillei (Klotzsch) Pomerl., 1980
  • Boletopsis elegans (Schumach.) Henn., 1898
  • Boletus annularius Bolton, 1792
  • Boletus clintonianus Peck, 1872
  • Boletus cortinatus Pers., 1801
  • Boletus elegans Schumach., 1803
  • Boletus elegans var. aureus Fr., 1838
  • Boletus elegans var. cyanescens Velen., 1939
  • Boletus grevillei Klotzsch, 1832
  • Cricunopus elegans (Schumach.) P. Karst., 1882
  • Ixocomus elegans (Schumach.) Singer, 1938
  • Ixocomus elegans f. badius Singer, 1938
  • Ixocomus elegans f. elegans (Schumach.) Singer, 1938
  • Ixocomus elegans f. griseoloporus Singer, 1938
  • Ixocomus flavus var. elegans (Schumach.) Quél., 1888
  • Ixocomus grevillei (Klotzsch) Vassilkov, 1955
  • Suillus clintonianus (Peck) Kuntze, 1898
  • Suillus elegans (Schumach.) Snell, 1944
  • Suillus grevillei f. badius (Singer) Singer, 1965
  • Suillus grevillei var. badius Singer
  • Suillus grevillei var. clintonianus (Peck) Singer, 1951
  • Suillus grevillei var. grevillei (Klotzsch) Singer, 1945
  • Suillus grevillei f. grevillei (Klotzsch) Singer, 1945
  • Suillus grevillei var. proximus (A.H. Sm. & Thiers) W. Klofac, 2013
  • Suillus proximus A.H. Sm. & Thiers, 1964
  • Viscipellis elegans (Schumach.) Quél., 1886
  • Viscipellis flava var. elegans (Schumach.) Quél., 1886

Опис плодног тела уреди

Шешир је код ове врсте је пречника углавном до 10 cm полулуптаст, заобљен до звонолик слузав жуте до наранџасте боје. Кожица је глатка, слузава и као да помало виси са ивице шешира.

Цевчице су кратке и жуте величине 5-10 mm. Док је гљива млада цевчице су покривене дебелим белим опнастим велом. Поре ове врсте су округле и ситне, жуте па рђасто прскане.

Месо је дебело, сочно и мекано, жуте боје без неког особеног мириса и благог укуса. Дршка је сличне боје као и шешир и на себи поседује трајан беличасти прстен.

Дршка је висока од 5-12 cm, а дебљина 1,5-3 cm.

Микроскопија уреди

Споре су бледе или хијалине, цилиндричне или издужено-вретенасте димензија 8-12 × 3-4 μm. Цистиде су у накупинама, маслинасто смеђе, батинасте, или са суженим врхом (30-60 × 6-7 μm).

Отисак спора уреди

Отисак спора је кестењасто смеђа до глинасто окер боје (нема примеса маслинасте).

Јестивост уреди

Јестива и укусна гљива. Може се и кувати и поховати. Кожицу шешира пре спремања обавезно огулити јер поседује веће количине протеина глутена.


Литература уреди

  • Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logic.
  • Giuseppe, P. (1997). Atlas gljiva. Zagreb: Prosvjeta.
  • Flik, M. (2010). Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba. Beograd: Marso.
  • Phillips, R. (2006). Mushrooms. London: Macmillan.