Арнолд Ипоји
Арнолд Ипоји (мађ. Ipolyi Arnold, нем. Arnold Stummer Косихи на Иплом, 20. октобар 1823 — Нађварад, 2. децембар 1886 је био мађарски духовник, историчар и историчар уметности.
Арнолд Ипоји (Ipolyi Arnold) | |
|---|---|
 Арнолд Ипоји између 1879. и 1885. | |
| Датум рођења | 20. септембар 1823. |
| Место рођења | Косихи на Иплом, Аустријско царство |
| Датум смрти | 2. децембар 1886. (63 год.) |
| Место смрти | Нађварад, Аустроугарска |
Живот
уредиИпоји је рођен у Иплому, Мађарска (данас Косихи над Ипломином, Словачка). Са 13 година ступио је у ред алумниа Естергомске надбискупије, студирао је две године у Емерицијануму у Пожоњу и касније у Нађсомбату, а студије је завршио на Пазманеум универзитету у Бечу, где је четири године похађао предавања из теологије. Године 1844. ступио је у Богословију у Естергому, прво је био примљен у ниже редове 1845. године, а рукоположен је за свештеника 1847. године.
Од 1845. до 1847. Ипоји је био тутор у породици барона Медњанског.[1] Наредне 1848. године је био кустос у Комаромсентпетеру, па 1849. године проповедник у Братислави. Кратко време је провео као тутор у породици грофа Палфија, а исте године постао је парох у Зохорском.[2]
Године 1860. Ипоји је постао парох у Терексентмиклошу. У пратњи Франца Кубињија и Емериха Хенслмана, отпутовао је 1862. у Цариград, где је открио остатак библиотеке Матије Корвина. Године 1863. постављен је за каноника у Егеру, а 1869. за управника Централне црквене богословије у Пешти. Године 1871. постао је бискуп Бестерцабање, а бискуп Нађварада где је и умро 2. децембра исте године.
Наслеђе
уредиИпоји се целог живота интересовао за историју, посебно историју уметности. Био је члан Мађарске академије наука, као и више различитих учених друштава у земљи и иностранству. Био је један од оснивача и прво потпредседник, а потом и председник Мађарског историјског друштва.
Његова прва публикација била је његова Мађарска митологија (Ungarische Mythologic) из 1854. године, о древној религији Мађарске. Иако је дело добило награду Мађарске академије наука, Ипоји га је потом повукао из штампе. Његови други списи покривали су теме укључујући историју, историју уметности, археологију и хришћанску уметност[3] . То укључује:
- Мађарска митологија (1854)
- Биографија Михаела Верешмартија, аутор из седамнаестог века (Будимпешта, 1875)
- 'Ќодекс епистоларис Николај Олах, у „Мађарски историјски споменици: списи“, XXV (Будимпешта, 1876)
- Биографија Кристине Њари фон Бедез (Будимпешта, 1887), на мађарском
- Историјски и уметничко-историјски опис знакова мађарске круне (Будимпешта, 1886), на мађарском.
Ипоји је дао шездесет слика Мађарској националној галерији. Остатак своје колекције завештао је Нађвараду (данас Орадеа, Румунија), ради оснивања музеја.
Референце
уреди- ^ Арнолд Ипољи на mek.oszk.hu
- ^ Документи Националног мађарског друштва лепих уметности на mi.btk.mta.hu
- ^ Радови под Арнолдом Ипоље на mek.oszk.hu
Литература
уреди- SZINNYEY, Leben und Werke ungarischer Schriftsteller, V, 145-158
- POR, Leben und Werke A. Ipolyyis, Bischofs von Grosswardein (Presburg, 1886)
- memorial oration on Ipolyi by FRAKNOI in Jahrbuch der Ung. Akademie der Wissenschaften, XVII, 1888
Спољашње везе
уреди
Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Херберман, Чарлс, ур. (1913). „Arnold Ipolyi”. Католичка енциклопедија. Њујорк: Роберт Еплтон. Увод је написао Антал Алдаши.