Архитектонски стил

Под архитектонским стилом подразумевамо један регионални или интернационални значајни стил у архитектури.^[1] Начин обликовања грађевинских објеката у оквиру града, који је карактеристичан за једну епоху, назива се стил. Највеће епохалне промене у култури човечанства, које се у уметности карактеришу стиловима, настају најчешће после великих догађаја. Стилови у грађевинарству обично су дело више уметника. Да би се разумео неки стил, потребно је познавати културу тога доба, као и поднебље где је настао.

Архитектонски стил може да се односи на један лични стил појединог архитекте, једну архитектонску школу или за једну историјску епоху на његов типични језик форме. Архитектонски стилови се јављају и преовлађују током одређеног историјског времена и јављају се као одређена мишљења или реакције на такова мишљења и имају своје ране фазе, и развијене фазе и тако се уопштено узев сваки архитектонски стил једноставно дели на: рани, средњи и касни стил - односно његову фазу у развоју за које се могу са сигурношћу утврђивати појаве одређених карактеристика и форми које га прате и ту се примењују. Границе између појединих стилова нису увек тачно одређене и врло често се јавља мешање појединих стилова и њихово продирање једнога у други и постепене прелазе у току временских периода.

Класификација стилова и епоха је уско повезана са другим стиловима у уметности и на пример у стиловима намештаја иако у новије време, поред великих стилова који су оставили последице на све врсте уметности, где се запажа велико нагомилавање и појава многобројних стилова- јављају и стилови који се карактеристични само у појединим врстама уметности и тако и у архитектури. Историја архитектуре^[2]^[3]^[4] у којој се говори о појединим стиловима у архитектури у појединим историјским епохама се једноставно може поделити на: историју архитектуре старог века, историју архитектуре средњег века, и историју архитектуре новог века, где у свим овим епохама можемо да разликујемо велики број разноврсних стилова који су били карактеристични за поједина временска раздобља у одређеним регионима. Народна архитектура се засебно наводи. Пошто је народна архитектура боље схваћена као сугестивна за културу, писана широко (као и теорија и процес, а не ствар у себи), она технички може да обухвата сваки архитектонски стил - или ниједан стил. Сама по себи, народна архитектура није стил.^[5]

Историја концепта архитектонског стила

Конструкција схема стилова периода историјске уметности и архитектуре била је једна од водећих активности научника 19. века у новом пољу историје уметности, које се иницијално превасходно развило на немачком говорном подручју. Важни писци о широкој теорији стила обухватају Карла Фридриха фон Румора, Готфрида Земпера, и Алојза Ригла у његовом раду Питање стила из 1893. године. Хајнрих Велфлин и Пол Франкл су наставили дебату у 20. веку.^[6] Пол Јакобстал и Јозеф Стржиговски су међу историчарима уметности који су следили Ригла у предложеним великим шемама којима се прати пренос елемената стилова кроз велике распоне у времену и простору. Ова врста историје уметности је такође позната као формализам, или проучавање форми или облика у уметности.

Грчки стил

Несумњиво најистакнутија по достигнућима у области грађевинарства је грчка архитектура. У Грчкој су настала три специфична стила: дорски, јонски и коринтски. Ови стилови изражавају смисао старих Грка за музику, поезију, сликарство, итд. Грчки градитељи су своје грађевине (храмове) градили на посебан начин. На равној каменој подлози, у облику терасе, подизали су низове стубова који носе јаке водоравне камене греде, на које належе двоводни кров. Стубови нису само носиоци масивне кровне конструкције већ својим облицима и распоредом дају читавој грађевини једноставан и складан изглед. Они су одраз давне човекове жеље да зидови што мање заклањају поглед у природу.

Дорски стуб има два дела: стабло и горњи део - капител.
Јонски стуб је троделан. Састоји се из базе, стабла и капитела.
Коринтски стуб је исти као и јонски, док се капител састоји из три дела. Доњи део је прстен из којег извиру краци листови акантуса, медитеранске биљке, средњи део је компонован од дужих листова и горњи део - абакус је квадратног облика.

Етрурски стил

На тлу данашње Италије развила се посебна грађевинска техника Етрураца, позната као етрурски стил. Њега карактеришу обли (полукружни) сводови - лукови. Ређајући клинасто камење по кружној основи, добили су ови, конструктивни облик-куполу.

Римски стил

Римска архитектура је од Грка преузела стуб, а од Етрураца полукружни облик, свод и куполу. Комбинацијом тих елемената створили су свој начин грађења. Стубове спајају полукружним луковима који су карактеристични за све њихове грађевине: храмове, палате, арене, позоришта, купатила, итд.

Види још

Историја архитектуре

Референце

^ „Architectural Styles”. Encyclopedia.com. Encyclopedia of the New American Nation. 2006. Приступљено 1. 8. 2019.
^ Ching, Francis, D.K. and Eckler, James F. Introduction to Architecture. 2013. John Wiley & Sons. p. 13
^ Architecture. Def. 1. Oxford English Dictionary Second Edition on CD-ROM (v. 4.0) Oxford University Press 2009
^ Virginia McLeod, Belle Place, Sarah Kramer, Milena Harrison-Gray, and Cristopher Lacy (2019). HOUSES - Extraordinary Living. Phaidon. стр. 9. ISBN 978-0-7148-7809-6.
^ J. Philip Gruen, “Vernacular Architecture,” in Encyclopedia of Local History, 3d edition, ed. Amy H. Wilson (Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield, 2017): 697-98.
^ Elkins, s. 2, 3

Литература

Virginia McLeod, Belle Place, Sarah Kramer, Milena Harrison-Gray, and Cristopher Lacy (2019). HOUSES - Extraordinary Living. Phaidon. стр. 9. ISBN 978-0-7148-7809-6.
White, Norval; Willensky, Elliott (2000). American Institute of Architects, Guide to New York (4th изд.). New York: Random House. ISBN 978-0-8129-3107-5.
Lewis, Philippa; Gillian Darley (1986). Dictionary of Ornament. NY: Pantheon.
Baker, John Milnes, AIA (1994). American House Styles. NY: Norton.
Hamlin Alfred Dwight Foster. History of Architectural Styles. , BiblioBazaar, 2009
Carson Dunlop. Architectural Styles. , Dearborn Real Estate, 2003
Alpers, Svetlana (1987). „Style is What You Make It”. Ур.: Lang, Berel. The Concept of Style. Ithaca: Cornell University Press. стр. 137—162. ISBN 0801494397.
Elkins, James, "Style" in Grove Art Online, Oxford Art Online, Oxford University Press, accessed March 6, 2013, subscriber link
Elsner, Jas (2010). „Style”. Ур.: Nelson, Robert S.; Shiff, Richard. Critical Terms for Art History (2nd изд.). University of Chicago Press. ISBN 9780226571690.
Gombrich, E. "Style" (1968), orig. International Encyclopedia of the Social Sciences, ed. D. L. Sills, xv (New York, 1968), reprinted in Preziosi, D. (ed.) The Art of Art History: A Critical Anthology (see below), whose page numbers are used.
"Kubler in Lang": Kubler, George, Towards a Reductive Theory of Style, in Lang
Lang, Berel, ур. (1987). The Concept of Style. Ithaca: Cornell University Press. ISBN 9780801494390.
Preziosi, D. (ed.) (1998). The Art of Art History: A Critical Anthology. Oxford University Press. ISBN 9780714829913. , Oxford.
Bahn, Paul G.; Bahn, Paul G.; Vertut, Jean (јануар 1997). Journey Through the Ice Age. University of California Press. стр. 96. ISBN 9780520213067.
Blunt Anthony (1940). Artistic Theory in Italy, 1450–1600. ISBN 0198810504. (refs to 1985 edn), OUP,
Crane, Susan A., ур. (2000). Museums and Memory. Stanford University Press. стр. 214. ISBN 9780804735643.
Gotlieb, Marc (2002). „The Painter's Secret: Invention and Rivalry from Vasari to Balzac”. The Art Bulletin. 84 (3): 469—490. JSTOR 3177309. doi:10.2307/3177309.
Grosvenor, Bendor, "On connoisseurship", article in Fine Art Connoisseur, 2011?, now on "art History News" website
Honour, Hugh & John Fleming. A World History of Art (7th изд.). ISBN 9781856695848. . London: Laurence King Publishing, 2009,
Murphy, Caroline P. (2000). „Reviewed work: After Raphael: Painting in Central Italy in the Sixteenth Century, Marcia B. Hall”. The Catholic Historical Review. 86 (2): 323—324. JSTOR 25025732. S2CID 163628706. doi:10.1353/cat.2000.0203.
Nagel, Alexander; Wood, Christopher S. (14. 4. 2020). Anachronic Renaissance. Zone Books, MIT Press. стр. 92. ISBN 9781942130345.
Rawson, Jessica (1984). Chinese Ornament: The lotus and the dragon. ISBN 0714114316. , British Museum Publications,
Coggins, Clemency Chase (1992). „Reviewed work: The Uses of Style in Archaeology, Margaret W. Conkey, Christine A. Hastorf”. Journal of Field Archaeology. 19 (2): 232—234. JSTOR 529988. doi:10.2307/529988.
Davis, W (1996). Replications: Archaeology, Art History, Psychoanalysis. Pennsylvania: Pennsylvania State University Press. ISBN 0-271-01524-1. . (Chapter on "Style and History in Art History", pp. 171–198.)
Panofsky, Erwin (1995). Three Essays on Style. The MIT Press. ISBN 0-262-16151-6. . Cambridge, Mass., 1995.
Schapiro, Meyer, "Style", in Theory and Philosophy of Art: Style, Artist, and Society, New York: Georg Braziller, 1995), 51–102
Sher, Yakov A. (1988). „On the Sources of the Scythic Animal Style”. Arctic Anthropology. 25 (2): 47—60. JSTOR 40316167.
Siefkes, Martin, Arielli, Emanuele (2018). The Aesthetics and Multimodality of Style. ISBN 9783631739426. , New York, Peter Lang,
Watson, William (1974). Style in the Arts of China. ISBN 0140218637. , Penguin,
Wölfflin, Heinrich, Principles of Art History. The Problem of the Development of Style in Later Art, Translated from 7th German Edition (1929) into English by M D Hottinger, Dover Publications New York, 1950 and many reprints
Acharya, P. K. (1927). Indian Architecture according to the Manasara Shilpa Shastra. London: Oxford University Press (Republished by Motilal Banarsidass). ISBN 0300062176.
Bailey, Gauvin Alexander (2012). Baroque & Rococo (на језику: енглески). Phaidon. ISBN 978-0-7148-5742-8.
Benton, Janetta Rebold; DiYanni, Robert (1998). Arts and Culture: An Introduction to the Humanities. 1. New Jersey: Prentice Hall.
Bergdoll, Barry (2000). European Architecture 1750-1890 (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-284222-0.
Bourbon, F (1998). Lost Civilizations. New York: Barnes & Noble, Inc.
Braun, Hugh (1951). An Introduction to English Mediaeval Architecture. London: Faber and Faber.
Ching, Francis; Jarzombek, Mark; Prakash, Vikram (2006). A Global History of Architecture. Wiley.
Cole, Emily (2002). Architectural Details (на језику: енглески). Ivy Press. ISBN 978-1-78240-169-8.
Copplestone, Trewin, ур. (1963). World architecture – An illustrated history. London: Hamlyn.
de Martin, Henry (1925). Le Style Louis XV (на језику: француски). Flammarion.
Duncan, Alastair (1988). Art déco . Thames & Hudson. ISBN 2-87811-003-X.
Duncan, Alastair (1994). Art Nouveau (на језику: енглески). Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-20273-9.
Duncan, Alastair (2009). Art Deco Complete: The Definitive Guide to the Decorative Arts of the 1920s and 1930s. Abrams. ISBN 978-0-8109-8046-4.
Fortenberry, Diane (2017). The Art Museum (Revised изд.). London: Phaidon Press. ISBN 978-0-7148-7502-6. Архивирано из оригинала 2021-04-23. г. Приступљено 2021-04-23.
Hitchcock, Henry-Russell (1958). The Pelican History of Art: Architecture : Nineteenth and Twentieth Centuries. Penguin Books.
Hodge, Susie (2019). The Short Story of Architecture (на језику: енглески). Laurence King Publishing. ISBN 978-1-7862-7370-3.
Hopkins, Owen (2014). Architectural Styles: A Visual Guide (на језику: енглески). Laurence King. ISBN 978-178067-163-5.
Irving, Mark (2019). 1001 Buildings You Must See Before You Die (на језику: енглески). Cassell Illustrated. ISBN 978-1-78840-176-0.
Jarzombek, Mark (2013). Architecture of First Societies: a Global History. Wiley Press.
Jones, Denna, ур. (2014). Architecture The Whole Story (на језику: енглески). Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-29148-1.
Nuttgens, Patrick (1983). The Story of Architecture. Prentice Hall.
Renault, Christophe; Lazé, Christophe (2006). les Styles de l'architecture et du mobliier (на језику: француски). Editions Jean-Paul Gisserot. ISBN 978-2-87747-465-8.
Rogers, Richard; Gumuchdjian, Philip; Jones, Denna (2014). Architecture The Whole Story (на језику: енглески). Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-29148-1.
Shukla, D. N. (1993). Vastu-Sastra: Hindu Science of Architecture. Munshiram Manoharial Publishers. ISBN 978-81-215-0611-3.
Sinha, Amita (1998). „Design of Settlements in the Vaastu Shastras”. Journal of Cultural Geography. Taylor & Francis. 17 (2): 27—41. doi:10.1080/08873639809478319.
Sund, July (2019). Exotic: A Fetish for the Foreign (на језику: енглески). Phaidon. ISBN 978-0-7148-7637-5.
Texier, Simon (2012). Paris: Panorama de l'architecture (на језику: француски). Parigramme. ISBN 978-2-84096-667-8.
Watkin, David (септембар 2005). A History of Western Architecture. Hali Publications.
Wright, Rita P. (2009). The Ancient Indus: Urbanism, Economy, and Society. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-57219-4. Приступљено 29. 9. 2013.
Banham, Reyner (1. 12. 1980). Theory and Design in the First Machine Age. Architectural Press.
Curl, James Stevens (2006). A Dictionary of Architecture and Landscape Architecture (Paperback) (Second изд.). Oxford University Press. стр. 880. ISBN 978-0-19-280630-7. ISBN.
Curtis, William J. R. (1987). Modern Architecture Since 1900. Phaidon Press.
Frampton, Kenneth (1992). Modern Architecture, a critical history (Third изд.). Thames & Hudson.
Jencks, Charles (1993). Modern Movements in Architecture (second изд.). Penguin Books Ltd.
Pevsner, Nikolaus (28. 3. 1991). Pioneers of Modern Design: From William Morris to Walter Gropius. Penguin Books Ltd.