Архитектонски стил
Под архитектонским стилом подразумевамо један регионални или интернационални значајни стил у архитектури. Начин обликовања грађевинских објеката у оквиру града, који је карактеристичан за једну епоху, назива се стил. Највеће епохалне промене у култури човечанства, које се у уметности карактеришу стиловима, настају најчешће после великих догађаја. Стилови у грађевинарству обично су дело више уметника. Да би се разумео неки стил, потребно је познавати културу тога доба, као и поднебље где је настао.
Архитектонски стил може да се односи на један лични стил појединог архитекте, једну архитектонску школу или за једну историјску епоху на његов типични језик форме. Архитектонски стилови се јављају и преовлађују током одређеног историјског времена и јављају се као одређена мишљења или реакције на такова мишљења и имају своје ране фазе, и развијене фазе и тако се уопштено узев сваки архитектонски стил једноставно дели на:
- рани,
- средњи и
- касни стил - односно његову фазу у развоју за које се могу са сигурношћу утврђивати појаве одређених карактеристика и форми које га прате и ту се примењују. Границе између појединих стилова нису увек тачно одређене и врло често се јавља мешање појединих стилова и њихово продирање једнога у други и постепене прелазе у току временских периода.
Класификација стилова и епоха је уско повезана са другим стиловима у уметности и на пример у стиловима намештаја иако у новије време, поред великих стилова који су оставили последице на све врсте уметности, где се запажа велико нагомилавање и појава многобројних стилова- јављају и стилови који се карактеристични само у појединим врстама уметности и тако и у архитектури.
Поједини стилови у архитектури су наведени у чланку „Историја архитектуре“. Историја архитектуре у којој се говори о појединим стиловима у архитектури у појединим историјским епохама се једноставно може поделити на:
- Историју архитектуре старог века
- Историју архитектуре средњег века
- Историју архитектуре новог века, где у свим овим епохама можемо да разликујемо велики број разноврсних стилова који су били карактеристични за поједина временска раздобља у одређеним регионима.
Народна архитектура се засебно наводи. Пошто је народна архитектура боље схваћена као сугестивна за културу, писана широко (као и теорија и процес, а не ствар у себи), она технички може да обухвата сваки архитектонски стил - или ниједан стил. Сама по себи, народна архитектура није стил.[1]
Историја концепта архитектонског стилаУреди
Конструкција схема стилова периода историјске уметности и архитектуре била је једна од водећих активности научника 19. века у новом пољу историје уметности, које се иницијално превасходно развило на немачком говорном подручју. Важни писци о широкој теорији стила обухватају Карла Фридриха фон Румора, Готфрида Земпера, и Алојза Ригла у његовом раду Питање стила из 1893. године. Хајнрих Велфлин и Пол Франкл су наставили дебату у 20. веку.[2] Пол Јакобстал и Јозеф Стржиговски су међу историчарима уметности који су следили Ригла у предложеним великим шемама којима се прати пренос елемената стилова кроз велике распоне у времену и простору. Ова врста историје уметности је такође позната као формализам, или проучавање форми или облика у уметности.
Грчки стилУреди
Несумњиво најистакнутија по достигнућима у области грађевинарства је грчка архитектура. У Грчкој су настала три специфична стила: дорски, јонски и коринтски. Ови стилови изражавају смисао старих Грка за музику, поезију, сликарство, итд. Грчки градитељи су своје грађевине (храмове) градили на посебан начин. На равној каменој подлози, у облику терасе, подизали су низове стубова који носе јаке водоравне камене греде, на које належе двоводни кров. Стубови нису само носиоци масивне кровне конструкције већ својим облицима и распоредом дају читавој грађевини једноставан и складан изглед. Они су одраз давне човекове жеље да зидови што мање заклањају поглед у природу.
- Дорски стуб има два дела: стабло и горњи део - капител.
- Јонски стуб је троделан. Састоји се из базе, стабла и капитела.
- Коринтски стуб је исти као и јонски, док се капител састоји из три дела. Доњи део је прстен из којег извиру краци листови акантуса, медитеранске биљке, средњи део је компонован од дужих листова и горњи део - абакус је квадратног облика.
Етрурски стилУреди
На тлу данашње Италије развила се посебна грађевинска техника Етрураца, позната као етрурски стил. Њега карактеришу обли (полукружни) сводови - лукови. Ређајући клинасто камење по кружној основи, добили су ови, конструктивни облик-куполу.
Римски стилУреди
Римска архитектура је од Грка преузела стуб, а од Етрураца полукружни облик, свод и куполу. Комбинацијом тих елемената створили су свој начин грађења. Стубове спајају полукружним луковима који су карактеристични за све њихове грађевине: храмове, палате, арене, позоришта, купатила, итд.
Види јошУреди
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- White, Norval; Willensky, Elliott (2000). American Institute of Architects, Guide to New York (4th изд.). New York: Random House. ISBN 978-0-8129-3107-5.
- Lewis, Philippa; Gillian Darley (1986). Dictionary of Ornament, NY: Pantheon
- Baker, John Milnes, AIA (1994) American House Styles, NY: Norton
- Hamlin Alfred Dwight Foster, History of Architectural Styles, BiblioBazaar, 2009
- Carson Dunlop, Architectural Styles, Dearborn Real Estate, 2003
- "Alpers in Lang": Alpers, Svetlana, "Style is What You Make It", in The Concept of Style, ed. Berel Lang, (Ithaca: Cornell University Press, 1987), 137-162, google books.
- Elkins, James, "Style" in Grove Art Online, Oxford Art Online, Oxford University Press, accessed March 6, 2013, subscriber link
- Elsner, Jas (2010). „Style”. Ур.: Nelson, Robert S.; Shiff, Richard. Critical Terms for Art History (2nd изд.). University of Chicago Press. ISBN 9780226571690.
- Gombrich, E. "Style" (1968), orig. International Encyclopedia of the Social Sciences, ed. D. L. Sills, xv (New York, 1968), reprinted in Preziosi, D. (ed.) The Art of Art History: A Critical Anthology (see below), whose page numbers are used.
- "Kubler in Lang": Kubler, George, Towards a Reductive Theory of Style, in Lang
- Lang, Berel (ed.), The Concept of Style, 1987, Ithaca. . Cornell University Press. 9780. ISBN 9780801494390.801494390, google books; includes essays by Alpers and Kubler
- Preziosi, D. (ed.) The Art of Art History: A Critical Anthology, Oxford. . Oxford University Press. 1998. ISBN 9780714829913.