Историја архитектуре
Историја архитектуре обухвата техничке, функционалне и естетске фазе развоја кроз историјске епохе од почетка развоја људског друштва до данас. Најстарији текст о тој грани људске дјелатности јест De Architectura латинског аутора Vitruvija, који каже да се архитектура заснива на складу и равнотежи три начела: лепоте ("Venustas"), чврстине ("Firmitas") и корисности ("Utilitas"). Гране архитектуре су грађанска, религиозна, поморска, војна,[1] и пејзажна архитектура.[2][3]
Праисторијска архитектураУреди
Неолитска архитектураУреди
Неолитска архитектура је архитектура неолитског периода. Иако су откривена многа станишта из свих праисторијских периода и више верних реконструкција је направљено, она ретко садрже елементе који се могу повезати са уметношћу. Неки од изузетака су зидне декорације.
На југу и југозападу Азије, неолитске културе су се појавиле након 10.000. п. н. е., иницијално на Леванту (прекерамички неолит А и прекерамички неолит Б) и одатле су се рашириле источно и западно. Постојале су ране неолитске културе у југоисточној Анатолији, Сирији и Ираку до 8000. п. н. е., а друштва која су производила храну су се први пут појавила у југоисточној Европи до 7000. п. н. е., и централној Европи до око 5500. п. н. е. (међу којима најранији примери култура обухватају старчевачко-короску културу, линеарнотракасту керамику, и винчанску културу).[4][5][6][7]
Архитектура старог векаУреди
Ране високе културеУреди
- Египатска архитектура, види још Египатска уметност
- Месопотамска архитектура, види још Месопотамска уметност
- Персијска архитектура
- Еегејска архитектура, види још Егејска уметност
- Етрурска архитектура, види још Етрурска уметност
Древна МесопотамијаУреди
Древна Месопотамија је најпознатија по својој изградњи грађевина од цигле од блата и изградњи зигурата, који заузимају истакнуто место у сваком граду и састоје се од вештачке хумке, често уздижући се у огромним степеницима, којима доминира храм. Хумке су без сумње грађене да би се уздигао храм на надвишујући положај у иначе равној долини реке. Велики град Урук имао је низ религијских округа, који су садржали много храмова већих и амбициознијих од било које зграде раније познате.[8]
Реч зигурат је скраћени облик акадске речи ziqqurratum, назвиа који се давао чврстим степенастим кулама од блатне опеке. Реч потиче од глагола zaqaru, („бити високо”). Зграде су описане да имају изглед планина које повезују Земљу и небо. Велики зигурат Ура, који је ескавирао Леонард Вули, има у основи 64 до 46 метара, а првотно је био висине од око 12 метара, са три етаже. Саграђен је под Ур-Намуом (око 2100. п. н. е.), а обновљен је под Набонидусом (555–539. п. н. е.), кад му је повећана висина, вероватно до севен етажа.[9]
Асирске палате имале су велики јавни двор са комплетом станова на источној страни и низом великих дворана за банкете на јужној страни. Ово је постао традиционални план асирских палата, саграђених и украшених за прослављање краља.[10] Огромне количине комада намештаја од слоноваче пронађене су у појединим палатама.
Велики зигурат Ура, апроксимативно 21. век пне, Тел ел-Мукајар (покрајина Ди Кар, Ирак)
Илустрација хола у асирској палати Ашурнасрирпала II, рад Остина Хенрија Лерда (1854)
Реконструкција Иштарске капије у Пергамском музеју (Берлин, Немачка)
Асирски рељефи из плате Саргона II у Дур-Шарукину, 721-705. п. н. е., музеј Оријенталног института (Чикаго, САД)
Западни светУреди
АнтикаУреди
- Архитектура старовековне грчке, види још Уметност старе Грчке
- Римска архитектура, види још Римска уметност
Архитектура средњег векаУреди
- Византијска архитектура, види још Византијска уметност
- Прероманска архитектура, види још Средњовековна уметност
- Романска архитектура, види још Романика
- Готска архитектура, види још Готика
Архитектура новог векаУреди
- Архитектура ренесансе, види још Ренесанса
- Архитектура барока, види још Барок
- Рококо
- Архитектура класицизма, види још Класицизам
Архитектура XIX векаУреди
Архитектура XX и XXI векаУреди
- Модерна архитектура, види још Модернизам, Савремена уметност
- Постмодерна архитектура
Поједине земљеУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Architecture. Def. 1. Oxford English Dictionary Second Edition on CD-ROM (v. 4.0) Oxford University Press 2009
- ^ Hyams 1971, стр. 239
- ^ Sir Geoffrey Jellicoe, Susan Jellicoe, The Landscape of Man: Shaping the Environment from Prehistory to the Present Day. ISBN 9780500274316
- ^ „The Old Copper Complex: North America's First Miners & Metal Artisans”. Приступљено 10. 8. 2015.
- ^ Song, Jeeun. „The History of Metallurgy and Mining in the Andean Region”. World History at Korean Minjok Leadership Academy. Korean Minjok Leadership Academy. Приступљено 10. 8. 2015.
- ^ Choi, Charles Q. „Pre-Incan Metallurgy Discovered”. Live Science. Live Science. Приступљено 10. 8. 2015.
- ^ Maldonado, Blanco D. (2003). „Tarascan Copper Metallurgy at the Site of Itziparátzico, Michoacán, México” (PDF). Foundation for the Advancement of Mesoamerican Studies. Приступљено 22. 1. 2016.
- ^ Risebero, Bill (2018). The Story of Western Architecture (на језику: енглески). Bloomsbury. стр. 13. ISBN 978-1-3500-9212-9.
- ^ „Gods and Goddesses”. Mesopotamia.co.uk. Приступљено 9. 11. 2015.
- ^ Cole, Emily (2002). Architectural Details (на језику: енглески). Ivy Press. стр. 32. ISBN 978-1-78240-169-8.
ЛитератураУреди
- Hyams, Edward (1971). A History of Gardens and Gardening. New York, Washington: Praeger Publishers. стр. 239.
- H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
- Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
- Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
- Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
- Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
- Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
- Istorija drevne umetnosti, J.J. Vinkelman, Novi Sad 1996.
- Dejiny estetiky, Wladislaw Tatarkiewitz, Bratislava 1985.
- Dejiny umenia, Martyn Janek, Karel Thiry, Bratislava 1990.
- Dejiny umenia, Michael, V. Altparov, Martin 1976.
- Braun, Hugh, An Introduction to English Mediaeval Architecture, London: Faber and Faber, 1951.
- Francis Ching, Mark Jarzombek, Vikram Prakash, A Global History of Architecture, Wiley, 2006.
- Duncan, Alastair (1988). Art déco. Thames & Hudson. ISBN 978-2-87811-003-6.
- Duncan, Alastair (2009). Art Deco Complete: The Definitive Guide to the Decorative Arts of the 1920s and 1930s. Abrams. ISBN 978-0-8109-8046-4.
- Copplestone, Trewin. (ed). (1963). World architecture - An illustrated history. Hamlyn, London.
- Hitchcock, Henry-Russell, The Pelican History of Art: Architecture : Nineteenth and Twentieth Centuries, Penguin Books, 1958.
- Nuttgens, Patrick (1983), The Story of Architecture, Prentice Hall
- Renault, Christophe and Lazé, Christophe, les Styles de l'architecture et du mobliier, Editions Jean-Paul Gisserot, 2006 (in French). ISBN 978-2-87747-465-8.
- Texier, Simon (2012). Paris: Panorama de l'architecture (на језику: French). Parigramme. ISBN 978-2-84096-667-8.
- Watkin, David (Sep 2005), A History of Western Architecture, Hali Publications
- Banham, Reyner, (1 Dec 1980) Theory and Design in the First Machine Age Architectural Press.
- Curl, James Stevens (2006). A Dictionary of Architecture and Landscape Architecture (Paperback) (Second изд.). Oxford University Press. стр. 880. ISBN.
- Curtis, William J. R. (1987), Modern Architecture Since 1900, Phaidon Press
- Frampton, Kenneth (1992). Modern Architecture, a critical history. Thames & Hudson- Third Edition.
- Jencks, Charles, (1993) Modern Movements in Architecture. Penguin Books Ltd - second edition.
- Pevsner, Nikolaus, (28 Mar 1991) Pioneers of Modern Design: From William Morris to Walter Gropius, Penguin Books Ltd.
- Sir Banister Fletcher's a History of Architecture Fletcher, Banister; Cruickshank, Dan, Architectural Press. (20th изд.). 1996. ISBN 978-0-7506-2267-7.
- Baker, Heather D. „Works of Heather D. Baker at the University of Toronto”. Приступљено 19. 6. 2015.
- Crawford, Harriet E. W. (2004). Sumer and the Sumerians. Cambridge University Press. стр. 252. ISBN 978-0-521-53338-6.
- Harmansah, Ömür (3. 12. 2007). „The Archaeology of Mesopotamia: Ceremonial centers, urbanization and state formation in Southern Mesopotamia”. Архивирано из оригинала 12. 07. 2012. г. Приступљено 16. 9. 2018.
- Mendenhall, George; Herbert Bardwell Huffmon; Spina, Frank A.; Alberto Ravinell Whitney Green (1983). The Quest for the Kingdom of God: Studies in Honor of George E. Mendenhall. Eisenbrauns. стр. 316. ISBN 978-0-931464-15-7.
- Leick, Gwendolyn; Baker, Heather D. (2. 6. 2009). „The Urban Form in First Millennium BC Babylonia.”. The Babylonian World. Routledge. стр. 66—. ISBN 978-1-134-26128-4.
- Downey, Susan B. (1988). Mesopotamian Religious Architecture: Alexander Through the Parthians. Princeton NJ: Princeton University Press. стр. 197. ISBN 978-0-691-03589-5.[мртва веза]
- Kostof, Spiro (1995). A history of architecture : settings and rituals. New York: Oxford University Press. стр. 792. ISBN 978-0-19-508378-1.
- Pollock, Susan (1999). Ancient Mesopotamia: The Eden that Never was. Cambridge University Press. стр. 259. ISBN 978-0-521-57568-3.
Спољашње везеУреди
- archinoah.de Studienarbeiten zur diversen Themen der Architekturgeschichte
- Историја архитектуре на сајту DMOZ (језик: енглески)
- The Society of Architectural Historians web site
- The Society of Architectural Historians of Great Britain web site
- The Society of Architectural Historians, Australia and New Zealand web site
- European Architectural History Network web site Архивирано на сајту Wayback Machine (12. децембар 2018)
- Western Architecture Timeline
- Extensive collection of source documents in the history, theory and criticism of 20th-century architecture