Средњовековна уметност

Средњовековном уметношћу назива се уметност која се развијала у Европи као и у новоствореним и јаким цивилизацијама, између старог и новог века и датирана је падом западног Римског царства 476. године на једној страни и открићем Америке 1492. године.

Историја и карактеристике

У време појављивања хришћанства ковитлао се ту зачарани круг који је разорно деловао као точак који се не може зауставити. Роб је био потпуно незаинтересован за рад. У време инвазије варварских племена ова велика држава се распала. Формира се феудални систем када је кмет имао више слобода. Од 5. па све до 10. века доба натуралне привреде; произведе се – потроши се! Не постоје резерве и вишкови. Од 11. века појављују се вишкови у производњи, и у Европи се формирају градови и развијају се занати. Градови постају жаришта културе.

У јужним областима (Италија) може се пратити утицај Византије, постоје радионице које искључиво раде на византијски начин као и радионице које су сликале на грчки начин “pictores graeci”. За рани средњи век јесте карактеристично да има исто тако развијено сликарство као и скулптуру, и за разлику од Византије где је скулптура била врло мало развијена и прихватана.

Током 9. и 11. века врши се урбанизација и стварају се градови и насеља у Европи. Уметност из манастира прелази у градове. Млади занатлијски сталеж иде за тим да уметност доведе у реалне оквире. Уметност се све више хуманизује. Тема се мења. Била је везана за религију и за мистичне списе и имала је задатак да вернике држи у покорности а мотив страшнога суда често се понавља и сусреће. У готици се тема страшног суда такође јавља али су распрострањене и друге и оптимистичкије теме. Јављају се теме које у себи носе и поетичније квалитете. Богородица постаје насмешена и све више кокетна.

Уметнички правци у средњовековној уметности

У средњовековној уметности разликујемо правце којих има више него техника. Тако разликујемо:

Рано- хришћанску уметност– хришћанство је допринело образовању идеологије, па и естетике и слободнијег начина мишљења и схватања живота средњовековног света. Основне идеје које је донело хришћанство биле су опасне и стране робовласничком друштву. Скупови хришћана у прво су време били тајни јер су хришћани били прогањани и скривали су се и организовали у катакомбама.

Византијску уметност– Уметник Византије се користи ортогоналном композицијом. Присутна је и инверзна перспектива у којој видимо законе перспективе примењене на другачији начин да би се искористили за указивање на идејни центар догађаја, његово постављање и приказивање, и овај се користи композиционо. Светлост и сенка не расипа се на начин који одговара стварности и простору су намерно дата одређена иреална својства. Ова се уметност не занима за тело које увек нестаје под богатим наборима тканине, и осећа се присутност аскетског и бестелесног, а када треба приказивати наго тело осећа се схематизација која се из деценије у деценију понавља и са истим грешкама које су једном учињене. Нарочита пажња се поклања глави и очима- очи су прозори душе. Ова уметност постаје средство помоћу кога се уводи мисао из света реалног у свет спиритуални. Ту се развија сликарство и као фреска и као мозаик а познато је и раширено и књижно сликарство.

Исламску уметност, као уметнички правци који су се појавили на рубовима римске империје. Исламска уметност настала је на основу различитих утицаја (Персија, Византија, рано хришћанство и антика). Нарочити значај је даван орнаменту који се много употребљавао нарочито у исламској архитектури.

Уметност у раном средњем векуУ свом општем концепту ова уметност је интернационална и има свеобухватни карактер а настала је и развијала се из античке традиције чији су елементи прерађени и трансформисани и упијени. Традиција варварских, германских и словенских племена утицала је на уметност. Германи су били традиционални мајстори и уметници у обради метала. У јужним областима (Италија) може се пратити утицај Византије. Уметник раног средњег века представља мотиве птица или вегетативне мотиве који су развијени и распрострањени и упрошћени и јављају се мотиви лука или завојнице, дакле геометријски мотиви или стилизовани архитектонски елементи. (меровејска уметност, каролиншка уметност, отонска уметност)

РоманикуУ романској уметности долази до мешања античке и барбарске уметности из доба сеобе народа. У архитектури романске уметности је карактеристичан полукружни лук.

ГотикуГотика је уништила велике зидне површине које су биле погодне за осликавање. Скелетна готичка конструкција је уништила зидне слике и нема више могућности да се развијају али су ову функцију прихватили отвори и прозори који се овде налазе и омогућавају једну нову технику сликања на стаклу – витраж. Сликарство готике не уме да реализује дубину слике. За архитектуру готичке уметности карактеристичан је изломљени лук.

као и уметности које могу да се разликују и по извесним областима као Француска, Шпанија, Италија, Немачка, Аустрија, Швајцарска, Скандинавске земље, где се наравно границе и утицаји не поклапају, а стилови су разноврснији.

У средњем веку у Европи се спаја античка цивилизација Римског царства са варварском културом и уметношћу Германа, Келта и Словена.

Споменици

Култура средњег века створила је споменике културе;

у архитектури (базилике, катедрале, куле и градове),
у сликарству (олтаре, фреске мозаике),
у скулптури (апликације декорација катедрала и самосталне скулптуре),
у примењеној уметности (таписерије, тканине, оружје, накит, керамику),
као и у музици и литератури.

У смотри врхунских остварења у уметности упоредо са египатским пирамидама средњовековна уметност би могла бити представљена катедралама у Паризу или Ремсу. До сада се радило о променама у оквиру једног истог схватања међутим сада се ради о промени самог тог схватања тако да развој уметности завршава као једна целина до тог доба развоја људске цивилизације.

Види још

Литература

Istorija umetnosti, H.W. Janson, Beograd, 1982.
Opšta istorija umetnosti, Đina Piskel, Beograd, 1974.
Како препознати уметност, Ljubljana, 1980.
Istorija slikarstva, Fernand Hazar, Beograd, 1973.
Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976.
Dejiny estetiky, Wladislaw Tatarkiewitz, Bratislava 1985.