Путо (итал. putto дијете) или пути (итал. putti дјеца), лик малог, нагог или лако обученог дјечака у сликарству, вајарству и као умјетнички украс на грађевинама, чесмама и сл.[1][2] Купидон представљен кроз лик пута назива се аморино (итал. amorino).

Путо који спава, Леон Базиле, 1882.г.
Путо на таваници

ЕтимологијаУреди

Облик putti је множина италијанске речи putto. Италијанска рiјеч putto потиче од латинске рiјечи putus, што значи дијете. У данашњем италијанском језику putto означаva бебу крилатих анђела или, ређе, тек проходалог дјечака.

ИсторијатУреди

Пути потичу од античких ликовних приказа Ероса, Амора и генија (зидна слике у Помпеји). Класични мотиви пута пронађени су на саркофазима из 2. века у приказима плеса, баханалских обреда и спорта. У хришћанској иконографији представља анђела. Спорадично се јавља у XIV вијеку, а чешће у доба ренесансе. У доба барока и рококоа појављује се као редован декоративни реквизит у митолошким и сакралним композицијама.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ Вујаклија М, Речник страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
  2. ^ а б Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.