Отворите главни мени

Ренесанса на северу Европе

Ренесанса на северу Европе или Северна Ренесанса означава уметност високе ренесансе Европе северно од Алпа у 16. веку. „Северна“ служи да истакне разлику од изворне, италијанске Ренесансе, која се поистовјећује с југом Европе.

Дворац Шамбор гледан с југа, 1519-1547. Лоар-е-Шаре, Француска.

Напомена: овај чланак се бави Ренесансом у северним земљама у ликовним уметностима. За остале уметности, види:

ИсторијаУреди

Пре 1450. италијанска Ренесанса и хуманизам нису имали утицаја у Европи изван Италије. Од краја 15. века висока Ренесанса се из Рима шири и захвата целу Европу. Ренесанса је нарочито била уметнички продуктивна у Низоземским земљама, северној Француској, Немачкој и Пољској.

Универзитети и штампане књиге су помогле ширењу ренесансних идеја. Томе су својим делима помогли интелектуалци и писци попут Еразма и Франсоа Раблеа. За разлику од Италије, Ренесанса у северним земљама је била под јаким утицајем протестантске реформације.

Ренесанса у НизоземскојУреди

Богати трговачки градови Фландрије, као што су били Бриж у 15. и Антверпен у 16. веку, допринели су културној размени Фландрије и Италије. Ово се углавном односи на сликарство, јер је низоземска архитектура већим делом остала верна традицијама позне Готике. Примери уметничке размене су сликар Јан Госаерт и вајар Ђамболоња, Фламанци који су оставили трага у уметности Италије, као и италијански архитекта Алесандро Пасквалини који је стварао у Низоземској.

Ренесанса у фламанском сликарству се развила из периода раног фламанског сликарства, које представља прелаз између позне Готике и ране Ренесансе. Она се није односила на препород античких тема и интересовања као у Италији, већ на повратак природи и њеној лепоти.

Најзначајнији фламански ренесансни сликар био је Јан ван Ајк. Његово капитално дело је Гентски олтар. Иновација Јана ван Ајка у сликарској техници била је употреба уљаних боја. Остали значајни низоземски ренесансни сликари су Хијеронимус Бош и Питер Бројгел Старији.

Ренесанса у ФранцускојУреди

Међу апсолутистичким монархијама главних европских држава у свом богатству, раскоши, феудалних поседа, туђих кметова и опљачканих вредности, предњаче краљеви француске. Захваљујући бројним краљевским браковима француски краљеви полажу право на друге круне и друге земље, па ратују са свима (Низоземском, Шпанијом, Енглеском, Напуљем ). Преко ратова у Италији упознају се са Ренесансом и прихватају је, јер им омогућава градњу палата, двораца, галерија, музеја, тргова, каквих није било у готичкој уметности севера.

Краљ Франсоа I (1515—1547) увозио је уметничке предмете из Италије, наручивао дела од италијанских уметника попут Леонарда да Винчија, Андрее дел Сарта и Бенвенута Челинија, и градио раскошне и скупе палате, чиме је засновао француску Ренесансу. Његова збирка слика је била нуклеус збирке данашњег музеја Лувр. Међу дворцима које је саградио или доградио су: Амбоаз, Блоа, Шамбор и Фонтенбло. Процват ренесансне уметности у Француској се наставио за време владавине сина краља Франсоа, Анрија II (1547—1559). Религиозни ратови католика и хугенота после смрти Анрија II бацили су земљу у хаос. Катарина Медичи је наставила да буде мецена уметника, али осим извесног броја портрета и предмета примењене уметности, из њеног времена нису остала дела трајније вредности.

Најзначајнији француски сликари из доба ренесансе били су Жан Фуке и Франсоа Клуе. Поред класичног сликарства, бавили су се израдом минијатурних портрета (минијатура). Међу вајарима, истакао се Жермен Пилон.

Ренесанса у НемачкојУреди

Ренесанса се у Немачкој, као културни и интелектуални покрет, проширила у 15. и 16. веку. Немачки уметници и интелектуалци су је овде донели преко својих путовања у Италију. Вероватно најутицајнија личност из немачког ренесансног миљеа био је Јохан Гутенберг.

Немачка је произвела плејаду ренесансних сликара од којих је најзначајнији Албрехт Дирер. Бавио се сликарством и графиком. Сликао је митолошке и религијске призоре и израђивао дрворезе и цртеже, у којима су често присутне филозофске идеје.

Остали значајни сликари немачке Ренесансе били су: Албрехт Алтдорфер, Лука Кранах Старији и Млађи, Матијас Гриневалд и Ханс Холбајн Млађи. Ту је и зачетник графичке уметности Мартин Шонгауер.

Ренесанса није оставила значајнијег трага у немачкој архитектури где се наставила доминација готичког стила.

Ренесанса у ПољскојУреди

Ренесанса у Пољској (пољ. Odrodzenie) трајала је од касног 15. до касног 16. века. Ово доба се сматра за златно доба пољске културе. Краљевином Пољском је у то време владала династија Јагелонаца, а земља је пролазила кроз период унутрашњег и спољашњег мира и просперитета.

Ренесанса је у Пољску престоницу Краков стигла преко италијанских уметника и трговаца. Пољска је била погодно тле за развој идеја Ренесансе и хуманизма. Ту је деловао знаменити Универзитет у Кракову, а о могућностима за слободу мишљења сведочи револуционарно дело Николе Коперника.

Италијански архитекта Бартоломео Беречи је преуредио краљевски дворац Вавел у ренесансни дворац почетком 16. века. Град Замошћ је плански изграђен у ренесансном стилу. Још један центар Ренесансе у Пољској био је град Данциг на северу, где су углавном живели Немци и Холанђани. Сликари су најчешће сликали портрете краљева и аристократије.

АрхитектураУреди

 
Ренесансни изглед палате Лувр на графици из 1857. године.

Изван Италије, Готика је била уопште прихваћени стил дубоко у 15. веку, али утицаји ренесансе су се осјећали из дана у дан. У 16. веку утицај ренесансе се осећа у целој Европи, те се у свакој земљи може поменути понеко вредно ренесансно дело. Преко италијанских архитеката, ренесансна архитектура се проширила све до Русије и Скандинавије.

У Француској су највиши домети и највећи допринос Ренесанси били краљевски дворци дуж ријеке Лоаре. Први ренесансни дворац у долини Лоаре био је дворац Амбоаз у коме је своје последње године провео Леонардо да Винчи. Дворац Шамбор Доменика да Кортоне једна је од најљепших грађевина француске ренесансе и сматра се да га је пројектовао сам Леонардо (са сигурношћу му се приписује дизајн двоструког спиралног степеништа). Четири повезана старо-француска донжона чине правоугаоно двориште унутар којег је средишњи дворац правоугаоног облика с угаоним кулама, четири унутарашња дворишта. Фасада је као код ренесансних италијанских палата, а готички кров с димњацима, торњевима и торњићима као да најављује маниризам.

Друго доминантно ренесансно архитектонско дело је дворац краља Луја XIV. - Лувр у Паризу, јединствен је због својих контролисаних пропорција, изразите симетрије, двојних ступова, и одмерене пластичности фасаде итд.

У Низоземским земљама су споро продирали утицаји италијанске архитектуре. Чак и кад се то догодило, архитектура је увек била у комбинацији са локалним традицијама (степенасти забати и витки троуглови изнад врата и прозора). Ова архитектура постала је модерна у Енглеској.

Најзначајнији пример архитектуре из доба Ренесансе у Данској је палата Фредериксборг.

У Пољској, архитектура је у прво време (1500—1550) била под директним утицајем италијанских архитеката. Касније (1550—1600), у Пољску продиру холандски утицаји. Најзад, у периоду 1600-1650, архитектура постаје маниристичка и барокна, под утицајем контрареформације.

У Енглеској најважнији ренесансни архитекта је Ајниго Џонс (1573—1652) који након студијског путовања у Италију гради „салу за банкете“ палате Вајтхол (Witehall) у Лондону за краља Џејмса I. То је сјајна ренесансна композиција с умереном рустиком подножја и диференцијацијом двеју етажа.

СликарствоУреди

Сликарство ране Ренесансе на северу обележили су фламански сликари који су у готички натурализам унели крајњи реализам појединости, тако да су ликови на њиховим портретима сликани са детаљним особинама нарави. Њихово сликарство је било веома цењено у Италији, док се утицај италијанске Ренесансе на северу осетио тек крајем 15. века. Најзначајнији сликари овога доба су били браћа Хуберт и Јан ван Ајк. У сликарству су довели до револуције употребом иновативне технике уљаних боја, коју ће Леонардо раширити на југу.

Питер Бројгел Старији био је сликар који се потпуно окренуо природи, толико да је и ликове (обично фламанске сељаке) на својим сликама прилагођавао „птичјој перспективи“ да би пејзаж дошао до потпуног изражаја. Он је први показао посебност пејзажа у различитим облицима, тако што је „портретисао“ годишња доба.

Ренесансно сликарство стиже у Француску доласком италијанских сликара у краљевски дворац Франсоа IФонтенбло. На том ренесансно-маниристичком двору развијала се француска ренесанса – тзв. Школа из Фонтенблоа.

У Немачкој се Ренесанса осећа већ у делима Матијаса Гриневалда, али један од најсвестранијих уметника, чији се гениј и мајсторство може мерити с Леонардом и Микеланђелом, био је сликар и графичар Албрехт Дирер. Он је након приправништва у Нирнбергу путовао и учио у Италији, и као многи италијански мајстори био је признат као геније још за свог живота. Попут Леонарда, тежио је да проникне у само срце тајни живота и лепоте. Његови цртежи, као нпр. бусена траве, показују изванредну радозналост и моћ опажања. С друге стране, његови портрети и аутопортрети показују типичну северњачку интровертност и натурализам. На Диреровим гравирама, попут Четири јахача апокалипсе, визија живота без смисла и препуног страхота постоји као емоционална крајност какве нема у медитеранској уметности. Адам и Ева, један други дрворез, показује обе стране Дирера. Позе, пропорције и цртеж фигура је италијански, док је приказ дрвећа, изведба детаља и симболика северњачка (нпр. миран живот домаће мачке и миша у доњем делу слике симболизује безгрешно доба).

Ханс Холбајн најбољи је и најславнији портретист класичне ренесансе у северној Европи; деловао је у Немачкој и Енглеској, на двору Хенрија VIII. У портретима постигао је савршену равнотежу описа лица и израза нарави.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. Istorija umetnosti H.W. JANSON, Beograd 1982.
  2. Opšta istorija umenosti ĐINA PIKSEL, Beograd 1974.
  3. Istorija slikarstva Fernand Hazar, Beograd 1973.
  4. hr Wikipedia

Спољашње везеУреди