Атлетика на Летњим олимпијским играма 2012 — штафета 4 × 100 метара за мушкарце
Штафетна трка 4 х 100 метара за мушкарце, је била, једна од 47 дисциплина атлетског програма на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону, Уједињено Краљевство. Такмичење је одржано од 10. и 11. августа на Олимпијском стадиону.
Учесници уреди
Учествовало је 16 штафета, из исто толико земаља.
|
|
|
|
Систем такмичења уреди
Такмичње у овој дисциплини је орджанао у два дана.[1] Првог дана у квалификацијама се учествовале све штафете које су постигле квалификационе норме. Такмичари су били подељени у две групе из којих су се по 3 најбрже штафете из сваке групе и две према постигнутом резултату пласирали у финале. [2]
Преглед такмичења уреди
Дана 11. августа, штафета Јамајке, за коју су трчали Неста Картер, Мајкл Фрејтер, Јохан Блејк и Јусејн Болт, освојила је златну медаљу и оборила свој светски рекорд од 37,04 постигнут на Светском првенству 2011. резултатом 36,84 сек.
Картер није добро почео и Трел Кимонс из САД био је на челу првих 100 метара. Кимонс предаје штафету, бившем светском рекордеру и олимпијском победнику Џастину Гатлину сачувао вођство. До треће измене Америка је имала благу предност над Јамајком, али када је Мајкл Фрејтер предао штафету Јохану Блејку, Блејк сустиже Тајсона Геја и са благом предноси врши последњу измену са Болтом, који повећава предност у трци са Рајаном Бејлијем и са предности од неколико метара пролази кроз циљ у времену новог светског рекорда. САД је била друга са новим националним рекордом[3], а Канада трећа, али је дисквалификована јер је трећи члан штафете Џаред Конатон, нагазио линију суседне стазе, па је на њено место дошао Тринидад и Тобаго[4]
У мају 2014. године, члан америчке штафет 4 х 100 м Тајсон Геј добио је једногодишњу суспензију због коришћења анаболичких стереоида и одузете су му све медаље и брисани сви резултати 15. јула 2012. године када их је први пут употребио. У мају 2015. године МОК је писао Америчком олимпијском комитету тражећи да прикупи медаље осталих учесника штафете Трела Кимонса,Џастина Гатлина, Рајана Бејлија ], Џефрија Демпса и Дарвиса Патона. Прерасподелом медаља Тринидад и Тобаго је добио сребро, а Француска бронзу. [5] [6]
Рекорди пре почетка такмичења уреди
(стање 10. јул 2012.)
| Светски рекорд | 37,04 | Јамајка Неста Картер Мајкл Фрејтер Јохан Блејк Јусејн Болт |
 Јамајка
|
Тегу, Јужна Кореја | 4. септембар 2011. |
| Олимпијски рекорд | 37,10 | Јамајка Неста Картер Мајкл Фрејтер Јохан Блејк Јусејн Болт |
Јамајка
|
Пекинг, Кина | 22. август 2008. |
| Најбољи резултат сезоне | 37,82 | Racers Track Club Марио Форсајт Јохан Блејк Роуч Кимари Јусејн Болт |
Јамајка
|
Кингстон, Јамајка | 21. април 2012. |
Нови рекорди после завршетка такмичења уреди
| Светски рекорд | 36,84 | Јамајка Неста Картер Мајкл Фрејтер Јохан Блејк Јусејн Болт |
Лондон, УК | 11. август 2012. |
| Олимпијски рекорд | ||||
| Најбољи светски резултат сезоне |
Сатница уреди
| Сатум | Време | Ниво |
|---|---|---|
| Петак 10. август, 2012 | 19:45 | Квалификакије |
| Субота, 11. август 2012 | 21:00 | Финале |
Освајачи медаља уреди
* такмичари обележени звездицом су трчали у квалификацијама, не и у финалу.
Резултати уреди
Квалификације уреди
Штафете су биле подељене у две групе по 8. У финале су се аутоматски квалификовале по прве три из обе групе (КВ) и две према постигнутом резултату. (кв).[7][8]
Финале уреди
| Место | Стаза | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
|---|---|---|---|---|---|
 |
6 | Јамајка |
Неста Картер, Мајкл Фрејтер Јохан Блејк, Јусејн Болт |
36,84 | СР, ОР, САР, НР |
 |
9 |  Тринидад и Тобаго |
Кестон Бледман, Марк Бернс Емануел Календер, Ричард Томпсон |
38,12 | |
 |
3 |  Француска |
Жими Вико, Кристоф Леметр Пјер-Алекси Песоно, Ролан Поњон |
38,16 | |
| 4. | 4 |  Јапан |
Ryota Yamagata, Масаши Еригучи Шинџи Такахира, Shota Iizuka |
38,35 | |
| 5. | 8 |  Холандија |
Брајан Маријано, Чуранди Мартина Ђовани Кодрингтон, Патрик ван Лојк |
38,39 | |
| 6. | 2 |  Аустралија |
Ентони Алози, Ајзек Нтиамоа Ендру Макабе, Џошуа Рос |
38,43 | |
| — | 5 |  Канада |
Gavin Smellie, Oluseyi Smith Џаред Конатон, Џастин Ворнер |
ДИСК (38,07) | 163.3а |
| - | 7 |  Сједињене Америчке Државе * |
Трел Кимонс, Џастин Гатлин Тајсон Геј, Рајан Бејли |
- Члан штафете САД Тајсон Геј дисквалификован је пошто је користио анаболичке стероиде, па је дисквалификована комплетна штафета и одузета им је сребрна медаља. Медаље су накнадон дедељене трећм Тринидаду и Тобагу, а бронза Француској.
Извори уреди
- ^ Организациони комитет ЛОИ у Лондону
- ^ Систем такмичења у трци штафета 4 х 100 метара
- ^ „2012 London Olympics – Jamaica sets 4 × 100 world record behind Bolt”. ESPN. 11. 08. 2012. Приступљено 12. 08. 2012.
- ^ Canadian men's relay team goes from bronze to heartache after disqualification The Globe and Mail 12. август 2012.
- ^ US stripped of London 2012 Olympic relay medals
- ^ Tyson Gay banned for one year for positive drugs test
- ^ Квалификације у трци штафета 4 х 100 м за мушкасрце на сајту ИААФ
- ^ Резултати финалне трке штафета 4 х 100 м за мушкарце на сајту ИААФ
- ^ Коначан распоред медаља на сајту ИААФ