Ахалазија, кардиоспазам или дисинергија једњака представља дифузни моторни поремећај, који се карактерише ослабљеном перисталтиком и немогућношћу релаксације доњег дела једњака.[1] Јавља се код оба пола (чешће код мушкараца) између 30. и 60. године живота.[2]

Ахалазија
ЛатинскиAchalasia
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностгастроентерологија, general surgery, Плеуректомија
МКБ-10K22.0
МКБ-9-CM530.0
OMIM200400
DiseasesDB72
MedlinePlus000267
eMedicineradio/6 med/16
Patient UK[https://patient.info/doctor/achalasia-pro achalasia-pro Ахалазија]
MeSHC06.405.117.119.500.432

Етиологија

уреди

Промене настају услед поремећаја неуро-мишићног апарата, односно недостатка влакана Аербаховог нервног плексуса (сплета нерава) у мишићном слоју зида једњака.[3][2] Сматра се да денервацију Аербаховог сплета узрокују различити фактори: вируси, бактерије, паразити, токсичне материје, метаболички поремећаји, оштећења нервних влакана у току оперативних захвата и сл.[1]

Клиничка слика

уреди

Парасимпатичка влакна која имају релаксирајућу улогу у пределу доњег сфинктера једњака недостају, и тај део не може да се нормално отвара за време проласка хране кроз једњак. Болест веома често настаје нагло са појавом дисфагије (поремећаја гутања), било после стресних ситуација или у току акутних болести горњих респираторних путева. У почетку се дисфагија јавља током уношења чврсте (недовољно сажвакане) хране, а касније и код уношења кашасте и течне хране и напитака. Тегобе временом постају све израженије и болесници да би прогутали храну узимају у току оброка све већу количину течности. У каснијој фази болести долази до дилатације (ширења) једњака и успоравања транзита кроз њега, што доводи до појаве повраћања, руминације (преживања), осећаја лошег задаха из уста, преливања хране у душник и усну дупљу, као и појаве аспирационих бронхопнеумонија и губитка телесне тежине. Бол у грудном кошу (невезан за кардиоваскуларна обољења) настаје после уношења обилних оброка и престаје када се једњак испразни.[1]

Компликације

уреди

Као компликације основне болести могу да се јаве: застојни езофагитис (упала једњака), ерозије, улцерације, стварање дивертикула (џепастих проширења), перфорације зида, а најтежа компликација је малигно обољење једњака.[1]

Дијагноза

уреди

Дијагноза ахалазије се поставља на основу анамнезе, радиоскопије и радиографије, ендоскопије и хистолошког налаза.

Лечење

уреди

Примена нитрата са дуготрајним дејством или блокатора калцијумових канала смањује притисак доњег сфинктера једњака и побољшава пролаз хране. У употреби су и различити пнеуматски дилататори којима се постижу задовољавајући резултати. Дијететски режим (чести и мањи оброци од течно кашасте хране без јаких зачина) смањују иритабилну улогу и спорије долази до ерозивних промена. Хируршко лечење има дуготрајнији ефекат,[1] а потпуно излечење се постиже Хелеровом кардиомиотомијом или дилатацијом једњака балоном.[4][5]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д „Ахалазија једњака”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. Приступљено 21. 12. 2007. 
  2. ^ а б „Кардиоспазам”. Архивирано из оригинала 2. 12. 2017. г. Приступљено 21. 12. 2007. 
  3. ^ Hong SJ, Bhargava V, Jiang Y, DeBoer D, Mittal RK. A unique esophageal motor pattern that involves longitudinal muscles is responsible for emptying in achalasia esophagus. Gastroenterology. 2010; 139:102-11
  4. ^ „Ахалазија”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2008. г. Приступљено 21. 12. 2007. 
  5. ^ „Клинички центар Бања Лука”. Приступљено 21. 12. 2007. [мртва веза]

Спољашње везе

уреди



 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).