Ахалазија, кардиоспазам или дисинергија једњака представља дифузни моторни поремећај, који се карактерише ослабљеном перисталтиком и немогућношћу релаксације доњег дела једњака.[1] Јавља се код оба пола (чешће код мушкараца) између 30. и 60. године живота.[2]

Ахалазија
ЛатинскиAchalasia
Acha.JPG
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностгастроентерологија
МКБ-10K22.0
МКБ-9-CM530.0
OMIM200400
DiseasesDB72
MedlinePlus000267
eMedicineradio/6 med/16
Patient UKАхалазија
MeSHC06.405.117.119.500.432

ЕтиологијаУреди

Промене настају услед поремећаја неуро-мишићног апарата, односно недостатка влакана Аербаховог нервног плексуса (сплета нерава) у мишићном слоју зида једњака.[3][2] Сматра се да денервацију Аербаховог сплета узрокују различити фактори: вируси, бактерије, паразити, токсичне материје, метаболички поремећаји, оштећења нервних влакана у току оперативних захвата и сл.[1]

Клиничка сликаУреди

Парасимпатичка влакна која имају релаксирајућу улогу у пределу доњег сфинктера једњака недостају, и тај део не може да се нормално отвара за време проласка хране кроз једњак. Болест веома често настаје нагло са појавом дисфагије (поремећаја гутања), било после стресних ситуација или у току акутних болести горњих респираторних путева. У почетку се дисфагија јавља током уношења чврсте (недовољно сажвакане) хране, а касније и код уношења кашасте и течне хране и напитака. Тегобе временом постају све израженије и болесници да би прогутали храну узимају у току оброка све већу количину течности. У каснијој фази болести долази до дилатације (ширења) једњака и успоравања транзита кроз њега, што доводи до појаве повраћања, руминације (преживања), осећаја лошег задаха из уста, преливања хране у душник и усну дупљу, као и појаве аспирационих бронхопнеумонија и губитка телесне тежине. Бол у грудном кошу (невезан за кардиоваскуларна обољења) настаје после уношења обилних оброка и престаје када се једњак испразни.[1]

КомпликацијеУреди

Као компликације основне болести могу да се јаве: застојни езофагитис (упала једњака), ерозије, улцерације, стварање дивертикула (џепастих проширења), перфорације зида, а најтежа компликација је малигно обољење једњака.[1]

ДијагнозаУреди

Дијагноза ахалазије се поставља на основу анамнезе, радиоскопије и радиографије, ендоскопије и хистолошког налаза.

ЛечењеУреди

Примена нитрата са дуготрајним дејством или блокатора калцијумових канала смањује притисак доњег сфинктера једњака и побољшава пролаз хране. У употреби су и различити пнеуматски дилататори којима се постижу задовољавајући резултати. Дијететски режим (чести и мањи оброци од течно кашасте хране без јаких зачина) смањују иритабилну улогу и спорије долази до ерозивних промена. Хируршко лечење има дуготрајнији ефекат, [1] а потпуно излечење се постиже Хелеровом кардиомиотомијом или дилатацијом једњака балоном.[4][5]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Ахалазија једњака”. Архивирано из оригинала на датум 16. 12. 2007. Приступљено 21. 12. 2007. 
  2. 2,0 2,1 „Кардиоспазам”. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2017. Приступљено 21. 12. 2007. 
  3. ^ Hong SJ, Bhargava V, Jiang Y, DeBoer D, Mittal RK. A unique esophageal motor pattern that involves longitudinal muscles is responsible for emptying in achalasia esophagus. Gastroenterology. 2010; 139:102-11
  4. ^ „Ахалазија”. Архивирано из оригинала на датум 15. 01. 2008. Приступљено 21. 12. 2007. 
  5. ^ „Клинички центар Бања Лука”. Приступљено 21. 12. 2007. [мртва веза]

Спољашње везеУреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).