Ајзберн (енгл. Eyesburn) је српскa реге-хардкор група из Београда.

Ајзберн
Слика бенда (у башти СКЦ-а)
Музички рад
Активни период1994—2007.
2011—2016.
2019—
Оснивање1994. (Београд
 Србија)
Жанрреге · хардкор панк
Издавачка кућаSilver Cross Records · Метрополис рекордс · Б92 · Ammonite Records · ПГП РТС
Чланови
Садашњи члановиНемања Којић Којот
Александар Никић
Владимир Лазић
Александар Петровић
Бивши члановиАлександар Радуловић
Ненад Живић
Дејан Утвар
Нинослав Филиповић
Далибор Вучић
Вукашин Марковић
Дејан Миљковић
Душан Петровић
Зоран Ђуроски
Слободан Ђукић
Борис Усановић
Остало
Повезани чланциАутопарк · Битипатиби · Dead Ideas · Del Arno Band · Деца лоших музичара · Irie FM · Казна за уши · Канда, Коџа и Небојша · Лира Вега · Милиграм · Партибрејкерс · Плејбој · Пресинг · Sunshine · Сварог · СМФ · Shappa · The Belgrade Dixieland Orchestra
Дискографија
Solid
(2003)
How Much for Freedom?
(2005)
Reality Check
(2013)

Каријера

уреди

Деведесете

уреди

Ајзберн је оформљен 1994. године, и првобитна постава је била: Којот — гитара и пратећи вокали, Лаза — бас, Алек — бубњеви и Ненад — вокал. Пошто је бенд потекао из Београда, са хард кор сцене, њихов први албум (МЦ) сниман је уживо у Београду, у клубу КСТ. После издавања касете, као и пре тога, Ајзберн је свирао по београдским клубовима, и обично по још једну или две свирке негде другде, у Србији.[1] У том периоду други гитариста — Gillespie се придружио бенду, и почели су да раде на свом првом студијском албуму „Dog Life” (ЦД/МЦ).[2] Нажалост, певач Ненад је напустио бенд после само једне недеље рада са бендом у студију, и Којот је преузео његово место као вокал. Пре него што је албум завршен Gillespie их је такође напустио, и бенд је сада наставио рад као трио. У исто време Којот је почео да свира тромбон, и бенд је због тога експериментисао са различитим правцима музике (реге, даб…) што је довело до оригиналне мешавине различитих стилова, и то све је произвело њихов оригинални звук који многи људи покушавају да копирају.[3]

Све ово је довело до проширења бенда, и Нино се придружио бенду као други гитариста, што је додало боју звуку, и допунило онај, који су већ имали. Убрзо, Ајзберн је снимио (до тада) најпопуларнији и најслушанији албум „Fool Control” (ЦД/МЦ) што је показало да је бенд способан да расте, и да отвара врата за многе могућности у музичком бизнису. Постава бенда тада је била: Алек — бубњеви, Лаза — бас, Нино — гитара и Којот — гитара, вокал и тромбон. Као „доказ” да су постали популарни може послужити и то да су добили позивнице за предизборну турнеју „Време” и "Искористи га " (свој мозак), како би „срушили Милошевићеву политику”, што су, наравно, радо прихватили. Ова турнеја је групи омогућила промоцију, и свирају у градовима где никада до тад нису били. Снимили су и саундтрек за један од најпопуларнијих филмова: Муње!, тако се бенд представио широј публици.[4] Од тада су одржали преко 200 концерата, углавном у Србији, Македонији, Босни и Словенији.[5]

Двехиљадите

уреди
 
Слика са наступа из Новог Сада (EXIT)

Током 2001. и 2002. Ајзберн је учествовао на фестивалу EXIT у Новом Саду, где су учествовали са Тонијем Аленом, Asian Dub Foundation и Фундаменталом. Учествовали су и као предгрупа Lee Scratch Perry-ју (заједно са Ank Steady Spear-ом), на ЕХО фестивалу у Београду 2003. са бендовима као што су Дисциплина кичме.[6] Њихова активност и енергија која се, изгледа, никада не губи резултовала је нови пројекат „Габау” (ЦД/МЦ) што је представило специфичан правац реге звука, а све ово је довело до још једног пројекта „Cool Fire” (ЦД/МЦ), који је посебан по томе што је рађен са Ank Steady Spear-ом (даб поета). Комуникација са Анком се одвијала углавном преко интернета, али упркос свему томе била је веома успешна.[7] Анк је послао своје вокале преко интернета и музика је према томе била завршена. То је био први пут да је бенд користио дигиталну технологију да би направио звук. Ајзбрн је направио свој оригинални звук који је све више био присутан у клупској сцени. Ајзберн је издао још један, нови албум „Solid” за Б92 маја 2003, који је добро примљен код фанова, али и код критичара као њихов, до сада најбољи албум, што показује да је бенд усавршио свој специфични звук и поезију, враћајући се својим ХЦ/Метал коренима, али такође им додајући нове боје и текстуре.[8]

Последњи албум је издат, поред Србије, и у Аустрији.[9]

Бенд је имао успешну сарадњу са трајбал-метал бендом Солфлај. Ајзберн је често свирао са овим бендом као предгрупа.

У јулу 2021. Ајзберн наступа на "Balkanrock Sessions" где поред песама Shine, Divide, Starkblind, Fool Control и Bite the Soul, даје и интервју и октрива занимљивости из своје музичке каријере.

Чланови групе

уреди

Садашњи

уреди

Бивши

уреди

Дискографија

уреди
 
Омот Ајзберновог албума: How much for freedom?

Студијски албуми

уреди

Албуми уживо

уреди

EP издања

уреди
  • Gabau! (Метрополис рекордс, 2001)

Компилације групе

уреди

Учешћа на компилацијама

уреди
  • Witness of the 1st Discussion (Silver Cross Records, 1995) — песма Silence of the Twilight
  • Корак напред, 2 корака назад (FrееБ92, 1999) — песма Шејн
  • Муње! (музика из филма) (Б92, 2001) — песма Fool Control
  • Компилација: Метрополис вол. 1 (Метрополис рекордс, 2002) — песма Foundation
  • Компилација: Метрополис 2002. (Метрополис рекордс, 2002) — песма Junglezburn
  • Компилација: Метрополис вол. 2 (Метрополис рекордс, 2002) — песма Exodus
  • Сигурно најбољи (Б92, 2006) — песма Шејн

Напомене

уреди
  1. ^ Немања Којић Којот је био члан група Dead Ideas, Del Arno Band, Sunshine и Shappa.[10]
  2. ^ Александар Петровић је био члан групе Милиграм.[11]
  3. ^ Зоран Ђуроски је био члан група Сварог и СМФ.[12]
  4. ^ Душан Петровић је био члан група Битипатиби, Деца лоших музичара и Плејбој. Тренутно је члан групе Пресинг.[13]
  5. ^ Вукашин Марковић је био члан групе The Belgrade Dixieland Orchestra. Тренутно је члан групе Irie FM.[14]
  6. ^ Далибор Вучић је био члан групе Del Arno Band.[15]
  7. ^ Нинослав Филиповић је био члан група Dead Ideas и Sunshine.[16]
  8. ^ Дејан Утвар је био члан група Аутопарк, Del Arno Band, Казна за уши, Канда, Коџа и Небојша, Лира Вега, Партибрејкерс и Пресинг.[17]

Референце

уреди
  1. ^ „Ајзберн”. www.popboks.com. Архивирано из оригинала 19. 07. 2019. г. Приступљено 19. 7. 2019. 
  2. ^ „Којот почео да свира тромбон”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2013. г. Приступљено 19. 07. 2019. 
  3. ^ „Various – Korak Napred 2 Koraka Nazad”. Discogs. Приступљено 19. 7. 2019. 
  4. ^ „Eyesburn ponovo na okupu!”. web.archive.org. 18. 4. 2011. Архивирано из оригинала 18. 04. 2011. г. Приступљено 19. 7. 2019. 
  5. ^ „Деведесете”. Архивирано из оригинала 02. 08. 2016. г. Приступљено 19. 07. 2019. 
  6. ^ „Музичка група Ајзберн”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2011. г. Приступљено 19. 07. 2019. 
  7. ^ „Prodigy spektakl pred 20.000 ljudi”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 19. 7. 2019. 
  8. ^ „Eyesburn koncertom 6. jula promoviše novi album”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 7. 2019. 
  9. ^ „Албум издат у Србији и Аустрији”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2012. г. Приступљено 19. 07. 2019. 
  10. ^ „Немања Којић Којот на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 19. 8. 2019. 
  11. ^ „Александар Петровић на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 19. 8. 2019. 
  12. ^ „Зоран Ђуроски на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 19. 8. 2019. 
  13. ^ „Душан Петровић на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 19. 8. 2019. 
  14. ^ „Вукашин Марковић на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 19. 8. 2019. 
  15. ^ „Далибор Вучић на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 19. 8. 2019. 
  16. ^ „Нинослав Филиповић на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 19. 8. 2019. 
  17. ^ „Дејан Утвар на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 19. 8. 2019. 

Спољашње везе

уреди